doi NBKM 370
source

1: Исторıѧ Слáвенобо́лгарскаѧ ѡ народехь и ѡ црѣхь ихь и ѡ стихь болга-рскихь и ѡ всѣхь деѧ́нии, и битиѧ болгарска-го
2: собрано же и нарежде́нно, паисїемь иермонáхомь бившаго во стѣи го́рѣ. аѳо́нстѣи ѿ епархїи самокофскои, на- по́лзу роду бо́лгарскому вь лѣтѡ: ·҂аѱѯв·
3: Предисло́вие кь хотѧщїмь читáти и послꙋ-шаті написáнноѧ вь ı́стори́ицꙋ сїю:
4: Внемлите ви читáтели и слишáтели ро́дѣ бо́лгарстыи
5: кои́ ревнꙋ́еть и оусерд͛свꙋ-еть под͛ своего рода и по свое ѿе́чество бо́лгарское,
6: и желàеть разꙋме́ти и знáти извѣ̀стно ради́ свое́го болгарскаго ро́да и за свое́ оци и прáоци, и црове и патриарси и стихь˸
7: како са испѐрва поживе-ли и проишле́
8: и вàмь потре́бно и полѣ́зно есть да знáите изве́стно деѧ́ние ѡць вáшихь като щꙋ знáѧть вси́ дрꙋ́ги род-ове, и имѣ̀ють ıстори́и,
9: и всѧ́кыи кни́ж-никь ѿ нихь знáеть и сказꙋ́еть и хва-лит сѧ сас сво́и родь и ꙗзи́кь.
10: того рàди и áзь вáмь написахь по ре́дꙋ и изве́стно за вáшь ро́дь и ꙗзи́кь
11: четáите
12: и да зна-ите зàмь да не бáдите ѿ дрꙋ́ги те родове́ и ꙗзѝци подсме́ѧни и засрàмлени и оукоре́ни.
13: азь бо из лиха поревновáхь по рода и по ѿечество бо́лгарское,
14: и много трꙋд имѧ́хь собирáти ѿ разли́чнихь кни́ги и ıсторїи,
15: дондеже собрáхь и совокꙋ-пихь деѧ̀нїе рода бо́лгарскаго вь кни́жицꙋ сıю́ ради вáшеѧ по́лза и похва-лà,
16: зане áще кто̀ хо́щеть, и люби́ть свои родь и ꙗзи́кь и ѿчство болга-рское, и лю́бить знàти за свои ро́дь и ꙗзи́кь, да препи́шить ıсторию́ сıю́ да се не погꙋ́би. BAN I 599: zane 'zaštoto' < za+(n)+je
17: защо́ нѐцыи члве́ци не любать за свои родь бо́лгарскыи знáти,
18: но- сѧ ѡбрáщать на чꙋ́ждаѧ политикá, и на- чꙋ̀ждыи ꙗзи́кь,
19: и не радѧ́ть за сво́и род. и ѧзи́кь бо́лгарски
20: и оꙋ́чать сѧ читáти и гово-ри́ти по гречески
21: и срáмѧт сѧ да се́ нарекꙋ́ть бо́лгари:
22: ѡ не
разꙋ́мне и ю́роде члвче защо́ са с-рáмѧшь да нариче́шь себѣ̀ бо́лгаринь. Lunt 2001 §17.1 !
23: и не чете-шь сво̀ѧ та кни́га що ѐ пꙋ тво́ѧ ꙗзи́кь
24: и не гово́ришь по сво́и ꙗзѝкь
25: илѝ не сà и-мáли и бо́лгари црство и гсдáрство за- толи́ко вре́мѧ,
26: и црствꙋвáли
27: и бѝли слá-вни и чꙋ́дни по си́чкаѧ землѧ́
28: и мно̀го пь́ти нави́вали
29: и взѐмали дáнь ѿ гре́-ци мꙋ́дри, и ѿ ри́млѧни си́лни
30: и дáва-ли имь црове и крáлюве свои́ црски дь-щери за женѝ, то́кмо да би́ха, имѧ́ли мѝрь и любо́вь, сь ни́мь
31: и нáи слáвни би́ли ѿ всего славѐнскаго наро̀да
32: и ѿ- нихь пе́рвога нарѐкли црове Zogr. 43: prvo se wnï carově nareklï
33: и перво тие кралюве и патриáрхи имáли,
34: и перво- са тие кращавали ѿ дрꙋги те ꙗзици по напре́ть
35: и наи мно́го землѧ ти́е оусвоили
36: и тако ѿ всегѡ̏ слове́нскаго ро̀да ѡни́ нáи си́лни и честни́ би́ли
37: и пе́рво слове́нски све-тыи ѿ бо́лгарски ро́дь и ꙗзи́кь просїѧ́ли
38: како пꙋ ре́дꙋ всѣхь защо́ истории́цꙋ напи́сахь,
39: зато́ имамь ѿ мно́го кни́ги и ѿ много ıсторї́и свиде́телствꙋ какь е и-стинна товá сѐ за бо́лгари що помѧнꙋ́хь.
40: но защо́ са
срáмѧть ты́ не разꙋ́мнѣ члве́че ѿ сво́и ро́дь, и влáчишь са по чꙋ́ждыи ꙗ-зи́кь: Zogr. 43: sramišь
41: но ще да риче́шь,
42: защо́ са гре́ци по мꙋ́дри, и по поли́тични,
43: а бо́лгари са п-рости и глꙋ́пави
44: и не имать речи поли-ти́чни,
45: затовá по дꙋбрѧ́ е да сá приме-сѧмь по гре́чески.
46: но азь тебѣ да ска-жꙋ̀:
47: виждь не разꙋ́мне ко́лко има ѿ гре-ци по мꙋ́дри и славни,
48: дали ѡставѧ нѧ-кꙋи ѿ тѧ́хь сво́и ро́дь и ꙗзи́кь или свое́ оуче́ние, като тебѣ̀ безꙋ́мнѣ що оустáвѧшь сво́и ꙗзѝкь и оучение и при-месѧшь сѧ вь греческаѧ мꙋдрость и- политикá щото не машь ꙋ не́ѧ ни́кои преби-токь нито разꙋмѧ́вашь.
49: ты члвече болга-рине не прелщáи сѧ
50: зане знàи сво̀и ро́дь и ꙗз-икь
51: и оучи́ сѧ по свое́мꙋ ꙗзи́кꙋ,
52: по добрѧ́ е. болгарскаѧ простотá и незло́бие. ѿ гре́ческаѧ политика и мдрость.
53: бо́лгари про́сти и не ве-жи,
54: но всѧкаго члвѣка прїѐмлють вь до- свои
55: и оугощають
56: и млсти́ню дáрꙋють, кои́ ѿ тѧхь про́сѧть,
57: а мꙋдрїи и́ полити́чни товá ни творѧ́ть,
58: но и ѡщи ѿне́мать ѿ про́сти те
59: и грàбѧть не прáведно,
60: и по́ вече грѣ̀хь прие-(мать) ѿ тѧхна мꙋдрость и политикá. а не́ по́лза,
61: и́ли са срáмѧшь чи са гре́ци по мꙋдри терго-фци и славни на земли ѿ сво́и ро́дь и ꙗзи-кь,
62: а болгáри са про́сти
63: и не ма ѿ тѧ́хь тарго́фци, и хи́три кни́жници и славни, на земли́ на товá вре́мѧ,
64: но по́ вече са ѿ тѧ́хь прости ѡрачи и ѡвчáри и копáчи и про́сти земли́делатели и занаѧтли́и.
65: азь на то́, во крáтцѣ да те́ скажꙋ́:
66: ѿ адáма дáже до двда и прáведнаго ıѡаки́ма, и ıѡ́сифа бдци ѡбрꙋ́чникь, ı ѡще ко́лко биха пра-ведни и́ сти́ пророци и патрїáрси,
67: и нарекꙋха- са велѝкѝ на землѧ́ та, и пред бга,
68: ала не биха ѿ тѧ́хь никои терго́виць или́ прехи́трь и гордели́вь, катѡ сигáшни те хитреци́ що ги́ ты́ имáшь за по́чсть
69: и чꙋ́дишь са сась тѧ́хь,
70: и влáчишь са пꙋ техниѧ ть ꙗзи́кь и на тѣ̀хни ѡбичáи
71: но ѡни стыи и прáвдни праоѡци си́чки били земледелáтели и ѡвчари,
72: и бы́ли богáти сас ско́ти и пло́ди зе́мльныи
73: и би́ли про́сти и не- злобѝви,
74: и́ самь ıсь хрстсь бгь сле́зи оу дом про́стаго и ни́щаго ıѡсифа:
75: и тамо поживе́
76: виждь кáко милва бгь по́ вече прости те и- не ѕлоби́ви те ѡраче и ѡвчáрѣ
77: и наи пе́рво тѧхь возлюбѝль на землѧ̀ тѧ
78: и прослàвиль ги:
79: а ти са срáмѧшь защо́ са бо́лгари прости́ и не хи́три ѡвчаре и ѡрáче
80: и ѡстàвѧшь сво́и ро́дь и ꙗзи́кь
81: и хвáлишь са сась чꙋ-жди ꙗзи́кь,
82: и влáчишь са на тѧхно ѡб-ичáи,
83: то́ азь ви́дѣхь мно́го члвѣ̀ци ѿ- бо́лгари
84: защо́ тáко стрꙋ́вать
85: идать по- чꙋ̀ждыи ꙗзи́кь и ѡбичáи,
86: а сво̀и ꙗзи́кь хꙋ́лѧть,
87: затовá ꙗ напи́сахь тꙋ́ка, на ѡни оцерꙋгáтели де́тꙋ не лю́бѧть сво́и ро́дь и- ꙗзи́кь,
88: а вїе които ревнꙋ́ите за сво́и ро́дь и ѡчество и ищете да знáите и да чꙋите Zogr. 43: a vamъ koï revnuete znati i slišati za svoï rodъ ï azikъ napïsaxъ da znaete
89: зато-вá испи́сахь вáмь да знáите како ни са, би́ли и наши бо́лгарскыи црове и патриар-си и архиерѐи, безь лѣтопи́сни кни́ги и
конди́ки що сá за толи́ко лѣ̀та црствꙋвáли и гсдства-ли на земли, BAN II 585: kondik(a) 'dnevnik, v kojto vpisvat po-zabeležitelnite fakti iz života na čerkva' < mgr. kontakion
90: и имали ıсторї́и црски, и конди́ки архиере́иски всѣ̀хь извѣ̀стно, и житиѧ́ и пра-ви́лахь сти́хь бо́лгарскихь мно́го,
91: но не би-ло вь ѡ́но времѧ щáмби по слове́нски ꙗзи́кь,
92: а члвѣ̀ци ѿ небреже́ние не (преписовáли),
93: но на- мáло са мѣстá, наме́рѧли таквѝсь кни́ги,
94: а кога оузе́ли тꙋрци, бо́лгарскаѧ землѧ́ на-прáсно, и погáзили и попалиле цркви, и- и монасти́ри, и црски и архıере́иски дворо́ви.
95: вь то́ вре́мѧ члци́ те, ѿ стрáха и ѿ нꙋжда, и ѿ оужáса тꙋ́рскаго бѣ̀гали, да ꙋпáзѧть, сво̀и живо̀ть,
96: и вь то́ вре́мѧ лютое погꙋби́-ли ѡныи црские ıсторı́и, и кондики́ архиере-искиѧ и патриáршескиѧ и на мно́го сты́и, житие́ и прáвила,
97: и сегá не ма ѿ ѡни́ѧ к-кни́ги, лѣтопи́сни, що сá были прострáнно напи́сани, заради́ всегѡ наро́да, и цреи бо́-лгарскихь:
98: áзь много кни́ги и премногѡ прочето́хь и взискáхь, прилѣ̀жнѡ за мно́го вре́мѧ
99: и не возмого́хь, ни́како да наме́рѧ та-квась кни́га или печатна, или́ рꙋкꙋпи́сна,
100: намерѧ са ала по мáло и рѧ́дко во кратцѣ,
101: наме́рихь иднá, крáткаѧ ıсторї̀ица що ѧ, би́ль препи́саль, нѧкои лати́нинь на и́мѧ мавробирь, ѿ гре́ческаѧ ıстори́ѧ, за болга-бо́лгарские црове,
102: но весмá крáтка,
103: едвам наме́рихь, тѐхни именá, и ко̀и по кꙋ́егѡ црꙋ́валь,
104: самь то́и напѝсаль, ако грѐ-ци ѿ зáвисть и ѿ ненавѝсть що имеѧ́ли на бо̀лгари, та не пи́сали хрáбриѧ постꙋ́пки и слáвнаѧ деѧ́ниѧ, цреи и наро́да бол͛га-рскаго,
105: но во крáтцѣ и вопре́ки пѝсали, кáко е тáмь би́ло оуго́дно, зáмь да ни- имь е срамотá,
106: защо́ ги бо́лгари, мно́го пь́ти побѣждàли,
107: и дáнь ѿ тѧ́хь зе́ма-ли.
108: и азь ѿ того̀ мавроби́ра, и ѿ дрꙋ-гїи мно́го кни́ги и ıсторї́и собрáхь за- мно́го вре́мѧ по при́лика,
109: и распро́стра-страни́хь и совокꙋпи́хь сїю ıсторı́ицꙋ,
110: макáрь акꙋ са нахо́дѧ оу дрꙋ́ги мно́го кни-ги и ıсторıи по мáло и во крáтцѣ написа-но за бо́лгари,
111: ала ни мо́жи, сѣки члкь да има ѡниѧ кни́ги, и да чите и да по́мни
112: того̀ рáди разсꙋди́хь Zogr. 43: togo radi azъ rasudixъ i sъvakupixъ sve zaedno
113: и совокꙋпихь всѧ заедно́ во книжицꙋ сїю́ изволѧи да чтеть.