116 Sofia edition - Alexander
source

1: Слѡво. стго алеѯандра.
2: како оуби сїѡнаа цра. амореиска. ї ѡгà цра и ·вї· цреи. ханнаѡнскихь, cf. Num 21:33, Ps 135:11
3: Быс град велеи зѣ́ло̀ вь антїѡхїискои земли, на мѣстѣ̀. Odessa: anaѳoliskoi
скамандрѣ̀ River Skamandros/Xanthos (today Karamenderes).
4: имаше. ·мѕ· врат
5: исходеше из него ·о· стегов
6: и тьи град ѡзываше с(е) трда
7: беше вь нем црь велѐи и стрàшнь зѣ́ло̀.
11: видѣ̀ роди црїцà
глàвню ѡгнь̀ноу Miklosich: glavьnja 'dalos, titio, drěvo ogorělo'; a sg.acc would be expected - the form of both words is an inst.
12: и запали град трáдоу.
13: изгорѣ̀
ѿнꙋдь. Miklosich: otъnǫdъ 'pántōs, omnino'
14: и вь то̀ врѣ́ме- имаше црца дете вь оутробѣ̀.
15: егда роди црїца
и бис женскы поль, Redundant cc
16: егда быс ·ѕ· мсць вьстави црь, вь
стльп ѿроче. и ·г· жени да слꙋжеть ѿрочети. Odessa: stlьpě
17: и запрѣти велми, ꙗко да не чюет глас ни рѣ́чи члвче, да тако вьзрасте, да вдить како се хощет ѡбратит(и),
18: и тоу быс вь стльпѣ до ·еї· лѣт не чꙋв͛ши глас ни рѣ́чи члвче,
19: егда
бꙋдеши вь исход слнца. стàнѣ́ше на исход слнца ѡбразомь̀. Adžar: boúděše, Odessa: běše
20: и прозорѡм гледающии на вьстокь. и глаше ѿ вьсѣх езикь, по рѣчи единои.
21: црь
иамо́рь чюждаше с(е) Unclear, whether it should be read as iamorь or crь+ i+ amorь. The first would be logical from the point of narrative, even if uncommon in the text tradition. Given the forms like bolari (and below even jaleѯandri), it is likely that /ja/ and /a/ were not clearly distinguished in the editor's vernacular.
The name of the Tale's "Priam", the king of Troas, has been much discussed. Močuľskij (1893:375) considered it an influence of the Legend of Diogenēs Akritēs, where a "King Amir" (Amēras) plays a central role. Mazon (1942:17-20) mentions more possible explanations: e.g. Homer himself, or, following the preferrence for biblical names, Hamor the Hivite, the ruler of Shechem in Canaan (Gen 33:19). He could be also the "king of Amorites" (Amorrhaios in Gen 10:16, tr. in some CS texts as amorěiskii carь, according to Mazon).
22: и вьси болари чюждахоу се,
23: понже не разоумѣꙗхꙋ̀ что̀ глет,
24: црь иаморь сьзва ѿ всѣх езыкь. по члкꙋ
25: и привдѣ их под стльп идѣже ѥс ѡтроковицà.
26: и тако рче имь
27: послоу́шаїте.
28: да що
тко разꙋмѣ̀ет, тако и запишет. SC?
29: тако що
тко разоу́ме тако и запи́са. SC?
30: егда ѡна прѣ́стà глати, сне́соше вьси писанїе прѣд цра.
31: и сь̀стàвше и ѡбрѣ́тоше, гдѐ.
молите с(е) боу за ѡца своего Adžar: mlit, Odessa: mlet
32: и глет
33: ги не постави емоу́ грѣ́ха.
34: лоуд бо ѥс
35: и не вѣс что творить,
36: бжїе хотѣние, кто можеть
разорити, Odessa: razuměriti
37: ноу еже ѥс
снѣ видѣль то сьтворить̀ брàть̀ мои. еже вь оутробѣ есть црици. Prepositionless locative?
38: и хощет се родити.
39: егда роди се и быс ѡтроче, мꙋжьскы поль,
40: повѣ́лѣ́ црь
41: и ѿнесоше вь
поустоую гороу Why a long form?
Odessa: pustïe gory
42: и поврь̀гоше
43: и ѡбрѣ́те ѡтрочѐ мечкà. еже бѣ изьгоу́била. щенцѐ свое ѿ ловьць. и боледоваше млѣкѡм,
44: и вьсхрáни ѡтроче за ·г· лѣт
45: дондежѐ звѣрь ловци оубише,
46: и ѡтро̀че приведоше кь цроу.
47: и познà црь ꙗко тои ѥс снь ѥг,
48: а ѥже быс двца вь
стльпоу изведоше ю SC? Originally an o-stem, other editions also have stlьpě, in OCS we have sg.gen stlъpa
Adžar/Odessa: stlь´pě
49: и нарче име еѝ. магдона рекше сїрїаньски, прѣмоудра.
50: а
сноу́ си нарче име алеѯандрарь́. елїнь́скы ѡбрѣтен, A u-stem should have -ovi
thus in Odessa too, Adžar has emu
51: дьщи его бѣ́ше лепа вьсего свѣ̀тà, и Adžar: dьšti ego bě lěpa i prěmudra źělô. páče vьsěx velíko
моу́дрѣꙗ вь̀сѣх OCS-kosher would be *mǫdrěiši
Adžar: prěmudra, Odessa: mudrei
52: и спѝса на хартїи, мꙋжа на
иконѣ, Adžar: na koni, Odessa: na kony (sic)
53: приходехꙋ̀ ѿ иних
црь, Sentence is unclear due to the unclear subject: maybe *ljudie/pisania ot iněx carei 'people/messages from other kings'? The shortened cri could stand for both pl.nom and gen (and also acc, inst...). Adžar has a corrupted pl.gen-loc phrase here (wt inix crex').
просити ѥи Possibly a misunderstood supine?
Adžar: xotexu ju poeti, Odessa: prosexo
женоу сѣ́бѣ̀. The use of sg.gen (< *ženy) is regular (cf. Lunt 2001:145). Adžar has sg.acc (xotěxu ju poeti sebě crcu) due to a different verb.
54: ѡнà глаше.
55: егда виждоу
моуж на коны сѣдщà ꙗко ѥс вь писанїи моемь̀ тгѡ поимоу азь мꙋжа. Odessa: muža
56: и тако вьсех не хотѣше
57: вь ѥдин. сѣдщи на полатѣ вѝдѣ члка вьз морѣ́. ꙗздѣ́ща ·в·
пьприще местá. A dual would be expected, likely replaced by the pl form already. Possibly misinterpreted as preposition?
58: и рче кь ѡцоу̀ своемꙋ иаморꙋ- црꙋ
59: ги, тои боу́дет мои моуж,
60: посли да призовет его,
61: и видѣ црь Adžar: i vědě crь sarakina, Bucharest: i vidě crь sarakyninę
саракининà gr. sarakēnos < ar. šarqīyīn 'Eastern'
62: и почюд се велми.
65: и вьпросї ѥго црь,
66: брàте камо идеши
67: что ли ищеши
68: саракининь рче,
69: азь ѥсмь црь сꙋ́лтань, вьсѣ́и саракїнии
70: и хрáбрость̀ мою́, никто не имат.
71: ищоу́ женоу́ да поимоу лепшоу вьсего свѣ́та и моу́дрѣшоу́, Adžar: i íštu žénu da+ poímu sébě lě´pu í mudru páče vьsěx velíko
72: понже самь́ видѣль́, вь снѣ̀
73: да аще гдѣ знате повѣдите ми,
74: тогда магдоноу изведоше кь немоу́.
75: вдѣ ю сꙋ́лтань
76: и позна ю̀.
77: и поемь́ ю ѿвде ю вь саракинїю
78: алеѯандарь растѐ вь SC?
домꙋ̀ ѡца своего. The old u-stem ending is in all versions.
79: и быс ратникь крѣпькь, и црь вьсѣмь елинѡм.
80: беше бо лѣпота его велїа зѣ́ло́.
81: и рче вль́хвѡм своим.
82: аще ми ѡбрѣ́щете женоу. лѣпшоу и моу́дрѣ́ишоу всего свѣ́та. азь вамь велѝкà добрà, сьтворꙋ
83: вльхвы ѡбидоше вьсоу землю вльхѡвством.
84: и ѡбрѣтоше женоу́. вь
аморѣ̀и оу́ сїѡнá цра. Morea - Latin name of Peloponese. Sofia ed. seems to stick to a "Canaanite" interpretation: Amorea - land of Amorites.
85: име еи бѣ́ше игїлꙋда.
86: и повѣдаше алеѯандрꙋ̀ црꙋ̀.
87: алехандрь̀ рче имь.
88: сьберете ме ꙗко вь снѣ̀ сь нею. да вдимь дрꙋг дрꙋ́га,
89: вльхви. вль́хѡвствомь сьбирахоу́ их. ката нощи за ·в·
лтѣ After a '2' one would expect a dual. The pl.gen could reflect the loss of its distinctive form in BG/MK, but also a possible interference of a Greek original (the kata in the sentence makes the latter plausible too). An expectable CS form lětě is found only in the Petersburg ed.
90: и толико любѣхꙋ́ се,
91: елико вь
дне жедàхоу, вчероу бити, Formally, a sg.gen for an OCS i-stem - next sentence has vь dni. Adžar: dnju
92: ꙗко вь снѣ̀
зговараста се, тако и вь дни Another trace of dual loss - CS pl.aor: 1. -xově, 2. -sta, 3. -ste (Lunt 2001:102). 3dl.aor -sta (also attested in Kiev d.) likely reflects an analogical levelling preceding the loss of distinctive dual. Veles has 3pl.impf zgovoraxu.
творхоу. And after a broken dual, a plural form is used for the same subject.
93: алеѯандрь́ црь сьтвори се ꙗко един коупь́ць-
94: и прїиде сь корáбом вь палеѡпь, кь сїѡноу цроу
носещї име́нїа мнго. The f.sg form is not congruent with Alexander, but it reflects dialectal development in MK, where this form is used as a gerund (today we would have something like *noseiḱi). Other versions have n.sg form nosešte, which seems to have acted as a gerund in some OCS sources (cf. Lunt 2001:159).
95: и дарова цра сїѡн.
96: и сїѡнь црь тгѡ дарова.
97: и
сьтвориста се брта. ѥгїлоуда црїцà вьсегда сь леѯандромь бѣ́ вь таинѣ̀. Again a broken dual (2dl.aor form used for a 3dl subject), as in Veles.
99: егда хощаше сїѡн цра гостѝти.
ѡн тоу сдѣше прї ꙗлеѯандрѝ. Sofia ed. seems to confuse Alexander and Giluda in this passage, thus making it seem, as if the affair was actually between Alexander and Sion. The pronoun is shortened, with the n written over the ot.
100: сїѡн црь́ мнѣ́ше его̀ва жена ес The missing refl. pronoun makes the sentence unclear (Veles has Sionu se mněše)
пакы ѿхождаше. вь домь свои. The following two sentences sound weirdly, likely because of missing (or wrongly translated) subordination markers. Cf. Veles: da egda wtxoždaše si vь domь svoi, glaše kь crci
102: глаше црїца
103: ѡ велїе чюд
104: оу сег. кꙋпцà
ѥс Odessa: žena jes(t)
105: велїю приликоу твою носит.
106: тогда игїлꙋ́да гневаш(е) се. Here, the passage ceases to make sense, unless the Queen and Giluda were two persons.
107: и глаше.
108: что мне тако прилгаеши кь тои. да егда азь такова ѥсмь и ти томоу́ приличнь еси.
110: ѡн пакы алендрà зовѣ́ше на гости.
111: и ѡн тоу Odessa: i ona paky tu bě
112: и тако твореше за
·ѕ· мсць. Odessa: *g*
113: егда оу тгѡ ѡбрѣ́таш(е) се. ѡнà вь ина рꙋ́ха прѣмѣнꙗш(е) се. The passage is unclear in all included editions. Likely some specific phrase trying to explain how Alexander (actually, here it looks like it was Gulida) changed his identity. No clearer in Veles (kogda u tog).
114: тако иже бѣ сь нею. Actually not written how! The story of how he wooed her into a ship, known from Veles (and Adžar) ed. is missing also in Bucharest, Petersburg and Sofia texts.
115: сїѡн црь ѡстà вь пѣчали. и вь пороугани велицѣ̀. In Veles, this sentence appears first after the account of an earthquake in Troas following the entrance of Giluda.
116: алеѯандрдь егда вьвде игїлдоу вь традоу- град потрѣсе сѣ грдь велми.
117: иаморь̀ рче црь.
118: вь истиноу́. сьврь̀ши се сьн мои. еже видѣх прѣжде
119: и сїѡн црь посла кь братоу́ своемоу їюгоу.
120: їоугь посла кь
шоу́рамь своим. вь ханаѡн и вь халдею Odessa: šuremь
121: и месопотамисцїи. црїе и персцїи црїе сьбраше с(е) црїе ·дı·
122: и придоше на алеѯандра. на град великїи традоу.
123: и ѡбьсѣдоше град
124: и быше за ·зı· лѣт
125: и не имаше що емоу сьтворити. ѿ мно̀жьства по голема.
126: еднь моуж палмида. Odessa: edinь imenem palmida běše sluga ioga cra
127: проуме затрьки играти.
128: палмида беше слꙋ́гá. їюгà цра. This sentence is placed before the previous one in other editions.
129: егда
оудаше с(е) вьси болари затрькы, играти тогда пакы палмида проꙋме тавлїю играти, ꙗко Miklosich: oudati 'tradere, dare'
да срьдет се играюще, The subordinate clause differs in Veles, but both variants make little sense.
130: тогда сьтвори палмида, меднà конꙗ̀ мед͛на вѣликаг
131: и вьлезе. вь кона сїѡн црь. и сь ним
·л· храбрь A substantive seems to be omitted, cf. Veles: *l* voe dobri i xrabri
132: и медни конь
матски ходеше The adverb (Veles: imatnski, Odessa: maѳataskïi, Bucharest: matatokyi, Petersburg: matatatokyi, Sofia: matski, Adžar: matan'ski) was likely, like polema, simply left untranslated, perplexing scholars since the discovery of the Tale. Syrku (1884:86) translates it as equus hic automatus movebatur 'the horse moved automatically', constructing the Greek source as metatopizomenos, lit. 'changing place'. Mazon (1942:38) reconstructs the original word as metakınētós or metáѳetos 'déplaçable'.
133: палмида, покова
коню Adžar: kone, Odessa: konja
петами наѡпако, The nature of Palmida's ruse gets lost in this edition. Cf. Veles: naopaku peldami
134: сьтвори
·т· воевь добрых An allusion to Thermopylae?
135: и вь нощи ѡбидоше за град
136: и ськрише с(е). Details of movements of Palmida's army are not in Odessa ed.
137: на (оу)трїе вьса воискá вьздвиже с(е).
138: и паде на далче ѿ
град Thus in all versions. The writing is graphically the same as directional vь grad below.
139: и тгѡ конà ѡставише тоу на ѡколищи.
140: изидоше изь
град Again, sg.gen would be expected after an ot.
141: и ѡбрѣ́тоше кона на ѡколїщїи.
142: и чюждахꙋ се.
повѣдаю алеѯандрꙋ́. The morphological form is unclear, mostly resembles a 1sg.prs
144: алеѯандарь̀ рче
145: вьвдете. конà вь град
146: и на вратех градоу, изиде сїѡн црь ис кона и вьси воїе сь нимь,
147: и приет врат градꙋ
148: дондѣж прїиде. и палмидь́ сь своими.
еже имаше ськрьвених. < *ęže ?
149: такожде вьса воиска вьзврàти се.
150: и прїеть град традоу,
151: и разорї
е до концà. Odessa: ego
152: алеѯандàрь̀ црь поет женоу́ свою игїлїдꙋ́
153: и оубеже кь соултаноу зетоу своемꙋ,
154: да ꙗко быс гневь бжїи, на
сїѡнѣ́ цри Adžar: na siona cra
155: егда прииде сь вои своими вь дѡм свои, не ѡбрѣтоше
нь̀ вь дмѡвѣхь свих. Odessa: ženi
156: понеже
бѣ́жáле бѣхоу сь Odessa: bežalï
рáби своимѝ. The pl.inst form differs in Veles and Odessa versions. Veles prefers -mi, which goes back to OCS u-stem ending -ъmi, while Odessa prefers -i (although it also has e.g. korabmi). This would be a regular reflex of OCS o/jo-stem ending -y, but it also may reflect a generalized pl.nom ending.
157: и вьси воѐ домо̀ве
поустѐ ѡбретошѐ SC?
158: алеѯандра вьздвиже. соултана и вьсоу саракинїю
159: и поби цре
ханаѡнске, и халдѣ́иске. и месопотáмиске. Adžar and Odessa have -ie, formally closer to the regular CS hard-stem m.pl.acc (< *-yę), but -e is still productive in SC.
160: иде на югá. црà
161: и побиет
162: и разоры град великы. васнь
163: и тѣх землю̀.
вьзехоу саракїни. вь дѡсанїе. Here, the use of 3pl.impf on a perfective verb does not have an iterative sense like usually in CS, but rather shows the generalization of the ending for aorist tense - as commonly attested by damaskini. Veles has a 3sg.aor vъzet.
164: и вьсегда прѣ̀бивахоу тако.
165: и приидоше пакѝ. на сїѡна цра вь
амо̀рею. Odessa: moureu. Adžar has vь amorei.
166: и смирише с(е) алеѯандрь̀. сь раби
сїѡнскїих еже бѣ́хоу́ сь женами тѣх бѣ́жали. A rare case discord with an instrumental of the noun (Adžar/Odessa: sionskimi).
167: и сїѡн црь стоꙗше вь палепѡли.
168: алексендрь̀ стоꙗ̀шѐ вь алеѡсе.
169: и соултàнь̀ и рáби ихь̀ биꙗ́хоу́
господꙋ́ свою. A plurale tantum gospoda ?
Adžar: gsnьmi, Odessa: gospodini
170: и ратоуꙗхоу
171: понеж имь жени домови имахоу
172: и толико.
тешке рати бѣ́хꙋ́ тогда. SC?
173: елико вь единои ндели. тысоуща мрь̀тьвьць бѣ́ше Not in Odessa. We find a similar passage in Veles and Adžar ed., where the war is longer and more intense from the aspect of casualties: tisuštь mrьtvi givaxu za *i* mca na dnь 'a thousand of dead falling for 8 months each day'
174: тако рати.
175: тако ратовахоу се за ·в· мсца.
176: и оубише.
сїѡн цра. и все вое го. Odessa: siwna
177: и ѡста сь сꙋ́лтанѡм и александром ·р· люд
178: видѣ̀ алексáндрь колика злà сьтворихоу се ѡ еднои жне