077 istoria bolgarskaja II - izvoleniem oca 742f
source
| 1: | [===] ҆азь по́па пꙋно ѿ село̀ мо́крешь написáхь сїю ҆истори́ю ҆изве́стно радѝ крáлѡве ҆и цр҃ове како сꙋ се би́ли бльгаре ҆и грьци, ҆и после ѿтьвнáхꙋ тꙋрци царство бль́гар͛ское вь лето ·҂ато· | |
| 2: | [зри́] | |
| 3: | ҆Изволе́нїемь ҆о́ц҃а с поспеше́-нїемь сн҃а ҆и соврьше́нїемь ст҃аго дх҃а ҆и саписáхь ҆и приве́дохь вьсаческа҆ꙗ́ | |
| 4: | [҆и] азь смире́ни ҆и гре́шни гд͒ꙋ поспе́шствꙋ́юще мѝ списáхь сїю ҆истори́цꙋ славе́нобол͛гарьскою | |
| 5: | ҆и дрꙋги мно́ги сказáнїꙗ ҆и чꙋдесà ҆инї҆ꙗ́ рáди ст҃ителѝ, произве́дохь ѿ проло́гь цр͒ки́ ради про́сти лю́дїе да разꙋме́ють си́лꙋ на сло́во гд͒не что̀ говорит | |
| 6: | ҆и написáхь сїа словесà вь ҆ѡбидно село мо́крешь что̀ есть ва види́нскꙋ ҆епархїю | |
| 7: | понеже бех ꙋ село̀ мо́крешь | |
| 8: | ҆и ҆ѿьчество, мое бе́ше тáмо | |
| 9: | ҆избрáное сло́во ѿ разли́чни кни́гь ҆исторїй ҆и проло́гь ҆и маргари́ть вьс҆а савакꙋпихь зае́дно на еди́но место ҆ꙗ́коже ҆ѡбрето́хь | |
| 10: | тако̀ ҆и написáхь | |
| 11: | тогдà бе́хь ҆áзь ·на· ле́то | |
| 12: | ҆и вь сш҃тен͛ство бе́хь до тои го́дь, седмь нá десето ле́тень, | |
| 13: | ҆и ѿ много желанїе потрꙋдих се | |
| 14: | ҆и преписáхь ю да ю̀ ҆име́емь | |
| 15: | поне́же многáжди виде́хь ҆и ꙋслишах како ꙋкорáють нáсь срьбїе ҆и грьци | |
| 16: | защо не ймее́мь сво҆ꙗ́ ҆истори́а заедно̀ совáкꙋпле́на за цр҃ие бльгар͛ски ҆и ст҃ихь що били пре́жде цр͒твꙋвáли ҆и ст҃или се ѿ ни́хь | |
| 17: | то́го радѝ желанїемь, возжелехь по своего рода бльгар͛скаго | |
| 18: | ҆и преписáхь ю да се не изьгꙋбить | |
| 19: | ви же оц҃и ҆и братиа, кои чети́те ҆или желáете преписáти ҆áще что̀ ҆ѡбреще́те погрешено | Likely < *vy |
| ҆исправе́те | Popekǫ sę! | |
| 20: | ҆и бл҃гословите ме́не гре́шнаго | |
| 21: | ҆á не кльнете | |
| 22: | защо не пи́са ҆áнг҃гель гд͒нь | |
| 23: | но писá рꙋкà гре́шна чл҃веческа | |
| 24: | Ѡ всемл͒ти́ве гд͒и сохрани́ ме, влдко всеси́лне ѿ всакáго гре́ха и ѕло́би | |
| 25: | соблюдѝ не сквер͛на ҆и не поро́чна ѿ всѧкїѧ прокáзи проти́внаго диаволá | |
| 26: | ҆и дáждь ми гд͒и слꙋжи́ти тебе вь преподобїи ҆и прáвде до после́днѧгѡ, дне ҆и чáса ҆и скон͛чанїѧ моего̀ | |
| 27: | ти бо есѝ бг҃ь мо́й |