049 pokaęnie svešteniku 378f
source
| 1: | === сло́во ҆ѡ презви́тере вападшемь вь прелю́бодеѧнїе ҆и | Prologъ: Slovo o prezvѵterě vpadšemъ vъ preljuboděęnie, i proštenu byvšu pokaęniemъ |
| проще́нїю: би́в͛шꙋ покаѧнїемь ҆ѡ блꙋде: | Prologъ has proštenu - a passive dative absolute construction with the same subject as the preceding clause? | |
| ♣ | Picture: a saint in a priestly robe, standing on a cup | |
| 2: | Попь не́кои ҆имаше ꙋ костан͛динов грáдь | |
| 3: | ҆и надви мꙋ дӥаволь | |
| 4: | та ҆ѡтидѐ | |
| 5: | та ꙋпáде ҆оꙋ́ кꙋр͛вар͛ство | |
| 6: | ҆и по некол͛ко дни́ по́мисли за своѐ согреше́нїе | |
| 7: | ҆и плáчеше потáйно | |
| 8: | ҆и дꙋ́маше | |
| 9: | ꙋвѝ ме́не сиромáхꙋ какво́ си ꙋмрь́сихь дш҃ꙋ ҆и тело̀ | |
| 10: | какво щем сега да сѐ сто́римь | |
| 11: | и да [помолим] проще́нїе грехо́вь мо́ймь | |
| 12: | ҆и станꙋ | |
| 13: | ҆и ѡтидѐ на едно место високо ꙋ еднꙋ го́рꙋ | |
| 14: | тáмо ҆имаше мн͒трь ҆и дх҃о́вници | |
| 15: | ҆и ѡтидѐ презви́терь тамо да се покаѐ при некое́го дꙋхо́внаго ҆о́ц҃а | |
| 16: | ҆и нáйде тáмо стар͛ца | |
| 17: | ҆и ҆испо́веда попꙋ всѧ со́греше́нїѧ | |
| 18: | ҆и по това казà ҆и кꙋр͛вар͛ство согреше́нїе | |
| 19: | ҆и ре́че мꙋ стáрець | |
| 20: | ѡͯ презви́тере те́жекь гре́хь ҆е́сть то́ꙗ | |
| 21: | не ꙋбоꙗ́ ли се да слꙋ́жишь ст҃ꙋю литꙋр͛ги́ю | |
| 22: | ҆и рече по́пь | |
| 23: | ҆е҆и ҆о́ч҃е ст҃и слꙋжи́хь: | |
| 24: | ҆и ре́че стáрець | |
| 25: | лепо гле́даи чáдо | |
| 26: | когѝ ꙋпадне по́пь ꙋ такови гре́хь не има немꙋ проще́нїе | |
| 27: | но да нѐ слꙋ́жи ве́че | |
| 28: | защо сáсь вели́ко пока҆ꙗнїе тре́бе да пристꙋ́пишь при бг҃а | |
| 29: | ҆и ꙋ ере́йство паки да не прїйдеш | |
| 30: | н ет͒ь те́бе | |
| проще́нїе | Prologъ: něstъ bo proštenia | |
| 31: | ҆и попь ре́че | |
| 32: | не ймамь ли ҆о́ч҃е пока҅ѧнїе | |
| 33: | ҆á стáрець се сми́сли: | |
| 34: | ҆и ре́че | |
| 35: | прости́ ме чáдо гд͒а рáди | |
| 36: | каков смь ҆ꙗ́ тако́в | |
| 37: | и грехь не ꙋбо҆ꙗх се да сꙋдим | |
| 38: | токо да мо́жемь ҆áзь ѿ мо́й гре́хь да се покáемь | |
| 39: | товà чꙋ їер҅еи | |
| 40: | ҆и поклони́ се старцꙋ | |
| 41: | ҆и ѡтидѐ скрь́бень | |
| 42: | ҆и като́ си ѿтво́де́ше срешнá го | |
| ҆áв͛ва ҆и пе́трь | Prologъ: avva petrъ | |
| 43: | ҆и видо́ха го скрь́бень | |
| 44: | ҆и рече мꙋ пе́трь | |
| 45: | що ти е чáдо | |
| 46: | ҆á по́пь рече | |
| 47: | чт͒ни ҆о́ч҃е прїидо́хь кь ономꙋ стар͛цꙋ | |
| 48: | ҆исповедáхь ве́сь мо́и грех | |
| 49: | ҆á онь ме ꙋ ѡча҆ꙗнїе в͛веде | |
| 50: | ҆и ре́че ҆емꙋ пе́трь | |
| 51: | чꙋемь чáдо що дꙋ́машь | |
| 52: | доиди ҆ꙋ мою̀ келїю | |
| 53: | и ҆ꙗви ми ве́сь тво́й гре́хь | |
| 54: | та вече какво̀ ще бг҃ь | Prologъ: i jakože xoštetъ b-gъ, ustroiti imatь |
| направи́ти | Or napraví+ ti 'he shall do' ? | |
| 55: | ҆и ѡтидѐ презви́терь ꙋ пе́тровꙋ келїю | |
| 56: | ҆испове́да кꙋр͛вар͛ство де́ло | |
| 57: | ҆á петрь ре́че | |
| 58: | по йстине рекль тї е ст҃и стáрець їере́ю | |
| 59: | то҆ꙗ гре́хь те́жекь ет͒ь | |
| 60: | ҆и не ҆имать проще́нїе тебе ере́ю | |
| 61: | ѿ се́га не возможно тї е да слꙋ́жишь | |
| 62: | токо да сѐ постриже́шь; на монáшески чи́нь | |
| 63: | ҆и да се покáеш, ҆истино | |
| 64: | ҆и ꙗ се наде́емь на бл҃годать гд͒а ıи҃са хр͒тá да сотво́ри мл͒ть сáсь те́бе като са сви́ те чл҃веци що се пока҆ꙗ́ть | |
| 66: | ҆онь като чꙋ та҆ꙗ дꙋ́ма ҆и паде | |
| 67: | ҆и покло́ни се стар͛цꙋ | |
| 68: | ҆и ре́че попь стар͛цꙋ | |
| 69: | ҆ѡче петре коги́ ме бг҃ь при́веде въ ст҃ıѧ твоѧ̀ рꙋки не ще́мь да се ѿлꙋчимь ѿ те́бе | |
| 70: | ҆и постри́же го старе́ць петрь въ монáшески ҆обрáзь | |
| 71: | ҆и бе́ше сáсь тиꙗ дꙋхо́вници въ по́сть ҆и вь пока҆ꙗ́нїе | |
| 72: | са͒ сльзи непрестáно плáчеше за сво́й грех | |
| 73: | ҆и бг҃а мо́леше | |
| 74: | ҆имаше стáрець по́дь свою̀ хи́жицꙋ едну̀ | |
| скꙋ́тничкꙋ | Prologъ: pogrebecъ | |
| 75: | ҆и моле́ше се попь стар͛цꙋ пе́трꙋ да го пꙋ́щи ꙋ ѡнáꙗ скꙋтничка тамо да седѝ ꙋ ѡнáꙗ теснота догде́ е жи́вь | |
| 76: | ҆и стáрець го ꙋпꙋщи ҆ꙋ скꙋтницꙋ | |
| 77: | вьлезе ереи ва ню̀ | |
| 78: | ҆искова юже желе́зно ҆и на юже то пиро́не | |
| 79: | ҆и ҆ѡколь; шию сво́ю ҆исковà желе́зни ҆ѡкови сире́чь хáпове | |
| 80: | ҆и дрꙋгиа крáй на юже́ то закова ꙋ стенꙋ | |
| 81: | ҆и като се бе́ше ҆ѡковаль самь се́бе ҆ѡ́каꙗ́ни за сте́нꙋ ҆и не ҆изле́зе три́ днѝ при́ стар͛ца | |
| 82: | ҆и стáрец видѐ че не излáзи по́пь ҆изь скꙋтницꙋ | |
| 83: | ҆á стáрець въле́зе при попà самь | |
| 84: | ҆и видѐ попà | |
| 85: | ҆ѡколь шїю попꙋ ҆ѡко́ви желе́зни | |
| 86: | ҆и ҆юже желе́зно на шїю попꙋ ҆и ꙋ сте́нꙋ заковано | |
| 87: | ҆и видѐ стáрець | |
| 88: | ҆и почꙋди́ се | |
| 89: | ҆и ре́че | |
| 90: | що си стори́ль сн҃е тако́ва чꙋдесà | |
| 91: | ҆и кáко щешь да ҆изи́дешь на про́ходь като си се тꙋ́ка привезáль ҆и ѡковáль | |
| 92: | ҆и где́ ли потре́бꙋ телꙋ̀ твое́мꙋ да ҆ꙋзмешь | |
| 93: | ҆á ере́й: ре́че | |
| 94: | ст҃и ҆о́че ҆ꙗ́ по напре́дь бл҃гꙋ мери́змꙋ ѳимꙗ́новꙋ насити́х͛ се | |
| 95: | ҆и бл҃гаго ми́ра и їзмир͛нꙋ паки довол͛но насити́х͛ се | |
| 96: | ҆á сега злосмрáдиа що ҆излази ѿ ме́не да се наси́тимь | |
| 97: | защо̀ тело | The following three sentences are not attested in our version of Prologъ. |
| ме жен͛ско хотенїе возискà | < moe ? | |
| 98: | ҆и дш҃ꙋ ҆и те́ло мое ҆ѡмрьси́хь | |
| 99: | ҆и не ҆имамь гдѐ глáвꙋ мо́ю подклони́ти | |
| 100: | но ти оч҃е бг҃ь да настáви твою ст҃иню | Prologъ: B-gъ že da nastavitъ tvoju s-tynju |
| 101: | въ двà днѝ или въ три днѝ да приноси́ши ми мáло хле́ба ҆и во́ди; кол͛кото да живи́мь те́ло | |
| 102: | ҆и прїими; стáре́ць мол͛бꙋ попо́вꙋ | |
| 103: | ҆и по два днѝ; прїносеше ҆емꙋ хле́бь ҆и по мàло во́дꙋ | |
| 104: | ҆и по́пь когѝ зе́меше ѿ тоꙗ хле́бь ҆и сась сльзи го ҆ѡблꙗеше | |
| 105: | ҆и тако ѿ хле́ба еде́ше | |
| 106: | ҆и тер͛пе ҆о́нь ꙋ тако́во смрáдно ме́сто трѝ го́динь | Prologъ: i terpěvšu emu vъ takovoi skverně tri lěta |
| 107: | ҆и по товà рáди моле́нїе попово ҆ѡпрости бг҃ь ҆емꙋ согреше́нїе | |
| 108: | ҆и доиде ҆áньгель гд͒нь | |
| 109: | ҆и рече мꙋ | |
| 110: | ҆ѡ їерее гото́вь бꙋди́ | |
| 111: | дойде де́нь да се престáвишь | |
| 112: | ҆и паки ре́че петрꙋ ҆áгг҃ель | |
| 113: | ҆иди стар͛че | |
| 114: | разре́ши; покаꙗнїе ере́ю | |
| 115: | ҆и приближи се петрь | |
| 116: | ҆и рече ҆ере́ю | |
| 117: | ти ще́шь сега да ҆ꙋмрешь | |
| 118: | ҆á попь се молеше стар͛цꙋ | |
| 119: | не ѿвезꙋваи ме ѿ стенꙋ; | |
| 120: | тако приве́зань да ҆ꙋмремь | |
| 121: | ҆á петрь рече | |
| 122: | не де́й чáдо мое | |
| 123: | не подобáеть те́бе тако да бꙋде | |
| 124: | ҆ере́й бо ҆есѝ | |
| 125: | но моли́твꙋ те́бе да прочетемь на исхо́дь дш҃и | |
| 126: | ҆и тако бг҃ꙋ дш҃ꙋ свою предаде | |
| 127: | ҆и ꙋспе са миром | |
| 128: | ҆ѡ їере́и братїа мо́й возлюбле́ни како мо́жешь прочете́ти сїе | The following afterword is not attested in Prologъ. |
| тáко мо́жеши ҆и сачꙋвáти себе ѿ блꙋ́днаго ҆ѡнаго сотворенїꙗ | sic! | |
| 129: | ни́како не подобáеть сщ҃еникꙋ да беседꙋ́еть сáсь млáдимь чꙋ́ждимь женам нежели ҆и сась старою жено́ю | |
| 130: | понеже: же́на ҆о́гнь бо ҆есть | |
| 131: | добрѐ храни́ се ѿ бесе́дь жен͛ски ҆ꙗ́ко же ѿ ҆ѡг͛нь | |
| 132: | † ◄ [зрѝ] | |
| 133: | Сїе оц҃и ст҃и сś҃еници ҆и братїѧ мо́й ҆или ҆ини читáтель ко́й ꙋбо слꙋчи́т͛ се чи̇тати сїе токмо то́мꙋ потре́бно ҆есть разꙋмети сїе, сщ҃енїческо́ де́ло ҆и гре́хь ради сщ҃еническїи; | |
| 134: | [то ҆есть] сами себе да ꙋмꙋ́дриме | |
| 135: | ҆и да поми́слиме никакь бг҃ꙋ да нѐ согрешáеме | |
| 136: | поне́же ҆áг҃гел͛ски вене́ць на глáвꙋ нáшꙋ носїме | |
| 137: | ҆áще ко́й попь не разꙋме́еть сїе пїсáние то́й ни ва цр҃ковь бж҃їю да не вни́деть | |
| 138: | но ҆и мир͛ꙗномь сїе ни́какь да йзвестит | |
| 139: | понеже ми сщ҃еници ҆есми нáше согреше́нїе да не вни́деть во ꙋши мир͛ꙗномь | |
| 141: | но сáми се́бе да ꙋничижи́ме | |
| 142: | ҆и да се педеп͛шеме дá не ва мꙋкꙋ ве́чнꙋю ꙋпáднеме | |
| 143: | тамо горко ест |