046 proęvlenie cru kostandinu 359f
source
| 1: | [цр҃ь костáндинь: цр҃ца ҆еле́на .:.] | |
| [♣] | picture: Emperor Constantine and Empress Helen with the Cross | |
| 2: | === Мц͒а септе́мврїа въ ·дı· день | |
| 3: | воздвиженїе чт͒нáго славнáго ҆и животворѧ́щаго кр͒та гд͒нѧ | |
| 4: | ҆ѡч҃е благ | |
| 5: | Маѯен͛тиа си́нь маѯимиӑновь тои ꙋ ри́мь грáдь гоненїе голе́мо воздви́же на хр͒тиӑни | |
| 6: | ҆и много хр͒ти҆ане ► бе́ше ҆измꙋчи́ль | |
| 7: | по́сле дочꙋл͛ беше цр҃ь костан͛динь | |
| 8: | ҆и написа фер͛мань | |
| 9: | та мꙋ зáпрати да се ҆ѡстáви ѿ ѕло́е мꙋче́нїе да нѐ мꙋ́чи хр͒тиjӑни:. | |
| 10: | ҆и виде цр҃ь кѡстáдинь че сѐ не ѡставлѧ маѯе́нтїа ѿ мꙋченїе | |
| 11: | ҆á ѡнь по́мисли да йде на бо́й | |
| 12: | ҆и молеше се бг҃ꙋ нб҃сномꙋ̀ | |
| 13: | и като сѐ по́кани цр҃ь да и́де на бо́й да ѿт͛вне ро́дь хр͒тиан͛ски ѿ мꙋче́нїе ꙗко го почи́тахꙋ хр͒тїани | |
| 14: | ҆и мно́го се рáдвахꙋ хр͒тїӑне | |
| 15: | ҆и ꙗ́ко мꙋ се моле́хꙋ | |
| 16: | ї дꙋ́махꙋ | |
| 17: | ҆ѡ цр҃ꙋ ҆иди ҆избави́ ни ѿ те́шкое мꙋче́нїе | |
| 18: | ҆и ꙗ́ви́ се цр҃ꙋ на сьнь кр͒ть господ͛нь ҆изѡбрáзень сáсь зве́зди ҆и | |
| се́й като сл҃нце | Possibly reflects a sięi in the original? Prolog: sięjuštь pače solnca | |
| 19: | ҆и глас мꙋ до́идѐ ѿ нб҃са | |
| 20: | ҆и рече́ мꙋ | |
| 21: | костáнди́не тѝ ще́шь дá надвїешь на тáꙗ безако́на ве́ра | |
| 22: | ҆иди | |
| 23: | не бой се | |
| 24: | коги бѝ на дрꙋ́га но́щь легнꙋ, цр҃ь | |
| 25: | та зáспа | |
| 26: | ҆и пáки ҆ꙗ́ви́ мꙋ се хр͒то́сь на сьн | |
| 27: | ҆и рече мꙋ | |
| 28: | ꙋзмѝ ꙋ рꙋке тво́й чт͒нагѡ: кр͒та | |
| 29: | ҆и по́йди | |
| 30: | ҆и ще́шь да побе́дишь; маѯе́нтїю | |
| 31: | не токо̀ маѯентїю | |
| 32: | но ҆и сви те кнезове ҆и воиво́ди ҆и воине него́ви | |
| 33: | тоги́ва цр҃ь стáнꙋ | |
| 34: | ҆и призова свѝ болѧ́ре сво́й | |
| 35: | ҆и казà ймь какво мꙋ се ҆ꙗви́ль на сьн кр͒ть гд͒нь | |
| 36: | ҆и рече ҆имь | |
| 37: | бꙋдетѐ гото́ви: до не́коли́ко днѝ догде́ си ҆ѡкове́мь че́стнѝ кр͒ть | |
| 38: | ҆и призовà хи́три златáре | |
| 39: | ҆и ре́че ҆имь | |
| 40: | направе́те ми чт͒ни кр͒ть каквáто ми́ се ꙗви на сь́нь | |
| 41: | ҆и направи́ха го сáсь злáто ҆и сась мар͛гарить ҆и са͒ бесце́ни кáмене | |
| 42: | ҆и гото́ви се дá йде на бо́й | |
| 43: | Ѕлочести́ви маѯен͛тїꙗ видѐ цр҃а костанди́на че прїиде бли́зꙋ при рим͛ грáдь сáсь мно́го во́йскꙋ | |
| 44: | тоги́ва ре́че маѯен͛тиа ско́ро воиска да сѐ збе́ре | |
| 45: | ҆и сьбра сѐ много наро́дь римлꙗ́не | |
| 46: | ҆и ҆ѡпре́хꙋ се цр҃ꙋ костан͛ди́нꙋ | |
| 47: | ҆á цр҃ь костан͛дин повелѐ да но́сать чт͒нагѡ; кр͒тà напре́дь пре́дь воискꙋ тꙋ | |
| 48: | ҆и ꙋдари́хꙋ се сáсь маѯен͛тїю | |
| 49: | ҆и сась си́ла та чт͒номꙋ кр͒тꙋ нáдви цр҃ь маѯе́нтїи: | |
| 50: | ҆и мно́го мꙋ во́йскꙋ ҆изсе́коша | |
| 51: | ҆и сáмь маѯе́н͛тїѧ побе́же | |
| 52: | ҆и цр҃ го сил͛но го́неше | |
| 53: | ҆и во́йскá та мꙋ стрáшно бе́гаше | |
| 54: | и като бе́гаше вои͛ска та ҆и маѯен͛тїа ҆имаше пре́зь ҆еднà рекà мо́сть голем | |
| 55: | сáмь го маѯен͛тїѧ бе́ше прави́ль | |
| 56: | та [...] гле́ше на мо́сто да ми́не сáсь во́йскá та що мꙋ̀ бе́ше ҆ѡстáла | Prolog: Gonimь že bystь konstantinomъ caremъ, i běžaštu emu mostomъ, egože samъ sozda, i b-žieju siloju mostu razrušivšu+ sę, i pogręzne okaęnnyi vъ rěcě i sъ voi svoimi, jakože i drevnii faraonъ |
| 57: | ҆и сáсь бо́жию си́лꙋ стро́ши се мо́сто | |
| 58: | ҆и потопи се ҆ѡкаjӑни маѯе́нтїа ва ре́кꙋ | |
| 59: | и свá та мꙋ во́йска ҆ꙋдáви се като ҆и цр҃ь фáра҅ѡнь потьнꙋ | |
| 60: | ҆испль́ни се рекá та сáсь ко́ни ҆и сáсь во́йскꙋ сáсь ҆орꙋжїем | |
| 61: | † Вели́ки: костáндинь надвѝ | |
| 62: | ҆и ꙋле́зе ꙋ ри́мь град | |
| 63: | ҆и сречнáхꙋ го лю́дїе рим͛лѧне сáсь радос голе́мꙋ | |
| 64: | ҆и ҆онь велїко бл҃годареше, бг҃а че мꙋ дáде бг҃ь силꙋ та по́беди мꙋчи́телꙗ маѯен͛тїю | |
| 65: | ҆и пото́мь кр͒ти се сáмь ҆и мáти него́ва Єле́на | |
| 66: | ҆и по́сле цр҃ь кѡн͛стан͛динь зáпрати мт҃рь свою, ҆еле́нꙋ во ҆иер͒лимь дá тражи чт͒нѝ кр͒те́ве ѿ неве́рници | |
| 67: | ҆и дáде и цр҃ь мно́го ҆име́нїе | |
| 68: | ҆и ѡтидѐ цр҃ца | |
| 69: | ҆и видѐ ҆ѡнїꙗ ст҃и места | |
| 70: | ҆и що ҆имаше чт͒ни мо́щи ҆ѡна ги на ст҃ь произве́де | |
| 71: | ҆и почѐ да тражи чеснѝ кр͒ть гд͒нь каде́ го бе́хꙋ скри́ли: ҆евре́е | |
| 72: | тоги́ва бе́ше макарїа патриáрхь ꙋ ер͒ли́мь | |
| 73: | ҆онь сре́шнꙋ цр҃цꙋ ҆еленꙋ сáсь голе́мꙋ по́честь | |
| 74: | па тоги́ва цр҃ца еле́на призовà сви евре́е ҆иꙋдеꙗ́не | |
| 75: | ҆и пи́таше ги | |
| 76: | каже́те ми место́ то каде́ е скрит кр͒ть гд͒нь | |
| 77: | ҆а евре́е те се ѿри́чахꙋ | |
| 78: | ҆и не щехꙋ да кáжать | |
| 79: | ҆и дꙋмахꙋ | |
| 80: | ҆ѡ цр҃це ми́е не знаеме ме́сто где́ е скри́ть чеснѝ кр͒ть гд͒нь | |
| 81: | ҆á цр͒ца ҆елена ҆имь. пре́теше сáсь мꙋченїе да гѝ мꙋчи ҆и сáсь сабїю да гѝ сечѐ | |
| 82: | ҆á ѡни мрь́сни евре́е предáдохꙋ цр҃ци ҆едного̀ стáра евреина | |
| 83: | иꙋда бе́ше мꙋ ҆име | |
| 84: | ҆и рекохꙋ | |
| 85: | етѐ тоꙗ стáрець мо́же показа тебе щото̀ сакашь ти | |
| 86: | ҆á нїе това не знáеме | |
| 87: | ҆и стар͛ца питà цр҃ца | |
| 88: | ҆и онь се ѿре́че | |
| 89: | че ҆и онь не знае | |
| 90: | тоги́ва цр҃ца ре́че | |
| 91: | та тꙋри́хꙋ стараго ҆евре́ина ꙋ еднà пропасть дльбо́ка | |
| 92: | ҆и седѐ тамо неколико вре́ме | |
| 93: | ҆и обре́че се да кáже | |
| 94: | ҆и изьве́доха го ҆изь про́пасть | |
| 95: | ҆и поиде да каже место то где бе́ше скри́ть чт͒ни кр͒ть | |
| 96: | ҆áн҆дриӑнь цр҃ь рим͛ски рáзбра че щѐ да се найде чт͒ни кр͒ть | |
| 97: | ҆и тамо на онова место бе́ше натꙋ́рана горà мног ҆и кáмене ҆и посипани ҆ѡзгорь са зе́млю | |
| 98: | ҆ан͛дриань цр҃ь повелѐ на оно́ва ме́сто да напрáви цр҃квꙋ їдол͛скꙋ | |
| 99: | ҆и ѡстави; ꙋ цр҃ква та кꙋми́рь попь ҆евре́йски | |
| 100: | ҆á цр҃ца ҆елена повелѐ да развали цр҃квꙋ ҆идол͛скꙋ ҆и землю да раско́па ҆и горꙋ ҆и ка-менїе да расфрьга да нáйде чт͒ни кр͒ть гд͒нь | |
| 101: | ҆и ѡти́дѐ цр҃ца ҆еле́на на товà место ҆и макариа патриӑрхь | |
| 102: | ҆и помо́лихꙋ се бг҃ꙋ на | |
| то́й ме́сто | Prolog: na městě tomъ | |
| 103: | ҆и сась бж҃їемь повеле́нїемь ҆изиде меризмà хꙋ́бава блг҃а | |
| 104: | ҆и ꙗви́ се гробь ҆и место гд͒не на ҆истокь | |
| 105: | ҆и бли́зꙋ при ҆о́нáй гро́бь намерихꙋ погре́бени три кр͒ти | |
| 106: | ҆и пото́мь намери́хꙋ ҆и чт͒ниѧ вен͛ци | |
| 107: | ҆и крт͒о́ве те бехꙋ ҆ꙗ́кѡ хꙋбави коли́ко да се не доми́сли чл҃векь кои е хр͒то́вь кр͒ть | |
| 108: | толи́ко бехꙋ хꙋбавѝ | |
| 109: | ҆и ва | |
| то́и вре́ме ҆изне́сохꙋ ҆еднꙋ̀ деви́цꙋ мертвꙋ | Prolog: i vъ to ubo vremę | |
| 110: | та ю зано́сехꙋ на гро́бь да ю погребꙋ́ть | |
| 111: | ҆á макáриа патриӑхь рече | |
| 112: | стáнете че́да кꙋде зано́сите тꙋю мер͛твꙋ деви́цꙋ | |
| 113: | да поло́жиме чт͒ни кр͒ти на ню̀ | |
| 114: | ҆и положи́хꙋ ҆еди́нь кр͒ть | |
| 115: | не бѝ чꙋдеса | |
| 116: | ҆и положи́хꙋ вто́ри кр͒ть | |
| 117: | пакѝ не би чꙋ́до | |
| 118: | когѝ положи́хꙋ ҆и трекїꙗ крьсть на деви́цꙋ ҆áбїе .:. ѡ͒живѐ деви́ца | |
| 119: | ҆и станꙋ сась си́лою бж͒твнаго кр͒та гд͒нꙗ | |
| 120: | ҆á цр҃ца Єле́на са͒ рáдостїю ꙋзе чт͒ни кр͒ь | |
| 121: | ҆и поклони́ мꙋ се | |
| 122: | ҆и поцелꙋвá го | |
| 123: | ҆и сва воиска ҆еленина повер͛вà | |
| 124: | ҆и покр͒тихꙋ се сви во ҆имѧ хр͒то́во | |
| 125: | ҆á дрꙋги ва това вре́ме не може́хꙋ да ви́дать това преслáвноЄ чꙋдо | |
| 126: | ҆и много се кáехꙋ | |
| 127: | защо не сꙋ виде́ли чꙋдесà чт͒номꙋ кр͒тꙋ | |
| 128: | тоги́ва макáриа патриáрхь ҆излезе на висо́ко ме́сто на мол͛бꙋ при ҆една цр҃ква | |
| 129: | ҆и дигнꙋ́ ҆и показà чт͒ни кр͒ть на народь | |
| 130: | [.:. макариꙗ патриѧрхь | |
| ♣] | picture: Patriarch Makarios | |
| 131: | ҆и почехꙋ людїе да ви́кать гд͒и поми́лꙋ | |
| 132: | до онова време не́ маше да се ви́ка гд͒и поми́лꙋй ѳ ◄ | |
| 133: | [► тогива сльце] [...] | The hands point to a sidenote written left of the picture of the Patriarch. The text, written with colorful letters, is faded. Nor Prolog does provide a clue: i načaša ljudie zvati, Gs-di pomilui. i ot+ tolě načatъ bystь prazdnovati+ sę prazdnikъ vozdviženia čestnago kr-sta |
| 134: | ҆и ѿ оно́и вре́ме наче́хꙋ да сѐ дрьжꙋ́ть прáзници [†] | |
| 135: | ҆и ◄ Цр҃ца Єле́на тоги́ва ҆оꙋ́зе чт͒наго кр͒та ꙋ се́бе | |
| 136: | ҆á дрꙋги те два кр͒та ҆и вен͛ци дáде макарїю̀ патри́ӑрхꙋ да гѝ чꙋва | |
| 137: | ҆и ѡнь гѝ вложѝ ҆ꙋ сре́брень ков͛чегь | |
| 138: | ҆и скри́ ги ꙋ монастирь їер͒лм͛ски | |
| 139: | тоги́ва ҆о́нꙗ стáрець; ıꙋда щото̀ казà место́ то каде бехꙋ: скри́ти чт͒ни кр͒ти ҆и ѡ́нь ҆и много жидовї не повервáхꙋ ва хр͒та | |
| 140: | ҆и кр͒тихꙋ се | |
| 141: | ҆и по крьщенїе їꙋда си наре́че име кири҆акь | |
| 142: | ҆и после цр҃ца ҆еле́на повеле | |
| 143: | та напрáвихꙋ ҆единь монасти́рь голе́мь на товà место кáде бе́хꙋ скри́ти кр͒тове те | |
| 144: | ҆и нарече ҆име мон͒тирꙋ воскр͒нїе гд͒а нáшего їи҃са хр͒тà на ме́сто каде бе́ше гро́бь гд͒нь | |
| 145: | ҆ꙗ́кѡ хꙋбаво цр҃ца ꙋкрасѝ ст҃го мн͒тра свѐ ꙋ сребро̀ ҆и ꙋ злáто | |
| 146: | ҆и ѿ оно́ва вре́ме ҆и до днешНИ де́нь кр͒ть гд͒нь нáмь помáга | |
| 147: | ҆и велики цр҃ь костáн͛динь ꙋкачи на висо́ки: мрáморь чт͒наго кр͒та на стль́пь на ҆ꙗ́ко хꙋбаво место | Prolog: I voznese togo velikii carь konstantinъ na vysocě mramorně stolpě, na městě źělo krasně, na xlěboprodanii: i mnogi sily i znamenię ego radi na městě tomъ byša. |
| 148: | ҆и на тоꙗ стль́пь тꙋри́хꙋ жи́дове ҆евре́е дрьво | |
| 149: | ҆и распе́хꙋ на него хр͒та бг҃а нашего щото̀ нáмь дáваше ҆исцеленїе ѿ: васакїꙗ боле́зни | Prolog: I iže na drevě prigvozdivyi+ sę kr-stněmъ xr-stostъ b-gъ našъ, podaę namъ vsěmъ ot nedugъ iscělenie. |
| 150: | † ѡͯ ми́ли мои хр͒толюби́ви хр͒тиани да не ре́че не́кои ҆áзь не верꙋвамь това чꙋдо не е би́ло | |
| 151: | защо сà хр͒то́сь тако́ваго чл҃века прокли́нꙗ | |
| 152: | не вер͛ни ҆и не кр͒тени вери чꙋхꙋ тако́ва чꙋдеса | |
| 153: | ҆и повер͛вахꙋ | |
| 154: | ҆и дль́жень е͒ читáтель нà васаки прáзникь да покáже хр͒ти́ӑномь ст҃ое сказáнїе да разꙋме́ют що пи́сꙋва ꙋ ст҃ѝ кни́ги хр͒то́ви | |
| 155: | поне́же ҆есꙋ хр͒тиани ҆ꙗ́кѡ ѡвци коги не ймꙋть пасти́ра | |
| 156: | ҆и ко́й пасти́рь ҆есть добрь да напасѐ ҆и да накрь́ми стадо своѐ | |
| 157: | добрѐ то́й нарича се пастирь | |
| 158: | ҆или ко́и попь ҆или калꙋгерь ҆áкѡ̀ прочи́та чт͒о ст҃ое писáнїе ҆и да показꙋва чт͒о хр͒тиӑном сказáнїе пр͒роческо то́й нари́ча се попь ҆и дх҃о́вни оц҃ь | |
| 159: | ҆и ре́че гд͒ь | |
| 160: | ко́й ҆изꙗ́ви писме́на мо̀и предь хр͒тиани ко́ито не ꙋме́ют кни́гꙋ да четꙋть ҆и ѡни да бꙋдꙋть бл҃гословени че не ꙋмеют да четꙋть | Rev 1:3 ? |
| 161: | ҆á верно слово мое разꙋмевáют да ѝмꙋть помощь ѿ мене до животà своего̀ | |
| 162: | ҆á читáтел да проче́те слад͛ки мо́й ре́чи да испрáвит лепо | |
| 163: | и тои да бꙋдеть трѝ бл҃жень | |
| 164: | ҆и да се | |
| наследи ѿ деснꙋю ҆оц҃а моего ва цр͒тво мо́е небн҃ое | < nasladi ? | |
| 165: | † томꙋ же цр҃ꙋ костáн͛динꙋ славꙋ возисилаемь все́гда нинѣ ҆и присно ҆и во ве́ки веко́вь | |
| 166: | ҆áми́нь .:. |