043 čudesa stago mini 335f
source

1: [ст҃и́ мꙋченїкь мїна]
[♣] picture: St. Menas on a horse with a saber next to a church and eight other saints
2: === Мц҃а ное́м͛вриа вь ·аı· де́нь
3: пáметь ст҃аго слáвнаго вели́комч҃ника ми́ни
4: ҆ѡ пре́слáвнаꙗ чꙋдесà ҆ѡ какво̀ ҆ѡжи́ви мерьтваго
5: ҆ѡч҃е ст҃и блáгословѝ сїе прочáстии
6: Єдно време ҆имаше еди́н чл҃векь ѿ дале́ко
7: ҆и бе́ше по́шаль да йде ꙋ цр҃квꙋ да сѐ покло́ни ст҃омꙋ ми́не
8: па зáмрькнꙋ на чꙋ́ждо ме́сто
9: а еди́нь чл҃ве́кь ҆излезе ѿ дома си
10: ҆и рече
11: пꙋ́тниче ҆ела на до́мь мо́й да преноще́вашь и ноще́ска
12: па сѝ ҆ютрѐ ҆иди
13: ҆и до́йде пꙋ́тнико
14: ҆á домаки́но го́тви вече́рꙋ
15: ҆и пригледа ҆оного́ва пꙋтника че но́си ҆еди́нь, меше́ць пль́нь сáсь жльти́ци
16: ҆и чекà го догдѐ зáспа
17: та пà стáнꙋ домакинѡ ꙋ полꙋнощь
18: та сáмь сáсь свой рꙋке ꙋдꙋши ҆ѡного́ва пꙋ́тника
19: ҆и сасе́че го на пáрчета
20: ҆и наложи го ꙋ ко́шницꙋ
21: ҆и скри́ го добрѐ ꙋ скро́вницꙋ
22: ҆и ҆ѡбꙗде го стрáхь като̀ ꙋзе тол͛ко мно́го жльтици
23: ҆и поче да сѐ ҆ѡбзи́ра се́мо ҆и ѡнáмо
24: трáжи́ скри́то ме́сто да го̀ зако́па
25: догдѐ товà ҆онь поми́сли ҆и достáса хр͒то́вь мч҃ни́кь ми́на
26: ҆ꙗ́здеше на конꙗ̀
27: ҆и д҅ои́де мꙋ пред͛ врата на дома ҆ꙋби҆ицꙋ
28: ҆и пи́таше го за сасечена того чл҃века ҆ѡного́ва чꙋждин͛ца
29: ҆и рече ст҃и мꙋче́никь ми́на
30: ҆ѡ ꙋбїице кадѐ скрѝ ҆о́ного́ва стрáника чл҃века
31: ҆á ѡнь кáже
32: не знáмь
33: ҆ꙗ́ това не смь виде́ль;
34: ти що дꙋ́машь
35: ҆á ст҃и мꙋ́ченикь ми́на сасе́де ѿ конꙗ
36: ҆и срьди́то ҆ꙋ хи́жꙋ ꙋле́зе
37: ҆и найде кош͛ницꙋ и пꙋ́тника сасе́чень
38: ҆извлече го
39: ҆и ре́че
40: ꙋбїице що ѐ товà
41: ҆á ҆о́нь се ꙗко ꙋплашѝ
42: ҆и ѿбе́же на странꙋ Prolog: kъ nogamъ stago padežemъ velïimъ nizloži sebe
43: ҆á ст҃и мч҃никь ми́на ꙋзе ҆о́ного́ва сасе́ченаго чл҃века
44: ҆и састáви мꙋ тело́ то коѐ каде́ е би́ло
45: ҆и помоли́ се бг҃ꙋ
46: ҆и ре́че:
47: стáни чл҃ве́че пꙋ́тниче
48: ҆и ѡживѐ пꙋ́тнико
49: ҆и ре́че мꙋ ст҃и
50: дáй бг҃ꙋ слáвꙋ
51: ҆и ѡ́нь като ѿ сьнь стáнꙋ
52: ҆и ре́че ст҃и мч҃никь The dialogue between Menas and the murderer is not found in the Prolog.
53: ҆ѡ ꙋбїйце подáи жльти́ци те на того́ва чꙋжди́нца
54: ҆и ҆о́нь кáже
55: гд͒не ҆ꙗ́ не смь ꙋзель тиꙗ жль́тици на того́ва пꙋ́тникà
56: ҆á ст҃и мина рече
57: скоро подáй злáто то
58: че ще бѝ ѿсечена главà твоꙗ̀
59: ҆и даде гѝ
60: ҆и ст҃и ми́на ꙋзе жль́ти́ци те
61: ҆и дáде ги пꙋ́тникꙋ
62: ҆и рече мꙋ
63: стáни
64: ҆иди по пꙋ́ть тво́й са ми́ромь
65: ҆и испрати, ст҃и мꙋ́ченикь пꙋ́тника
66: ҆и врь́нꙋ се
67: та фанꙋ ҆о́ꙋбїицꙋ
68: ҆и би́ го мно́го доволно
69: ҆и наꙋчи го на пáметь
70: ҆и ҆онь мꙋ сѐ мо́леше да мꙋ̀ дадѐ про́щенїе
71: ҆á ст҃и ми́на ва ско́ре мꙋ дáде проще́нїе
72: ҆и все́де на конꙗ̀
73: ҆и ѿстꙋпи ѿ ҆о́ч҃и ꙋбїици
74: А дрꙋ́ги чл҃векь сре́брено блю́до ҆ѡбре́че свето́мꙋ ми́не The beginning of the second miracle is not marked in the Prolog.
75: ҆и призовà хи́три златáре
76: ї рече
77: направе́те ми две блю́да
78: ҆и сми́сли се
79: та ре́че
80: направе́те ми ҆едно блю́до на наро́кь светаго ми́ни
81: ҆и напише́те на блю́до ҆име ст҃агѡ, мн҃чка ми́нꙋ
82: ҆á дрꙋго́ то блю́до на сво́й наро́кь ҆исковà
83: ҆и на не́го сво́ѐ ҆име напи́са
84: ҆и почѐ златáрь да кове́
85: ҆и две́ те блю́да соверши
86: ҆и коги́ ги совершѝ ҆изле́зе ст҃омꙋ ми́не блю́до то ҆ꙗ́ко хꙋбáво ҆и ле́по
87: ҆и свете́ше като̀ ѕвезда
88: ҆и зане́се блю́до то ҆ѡ́нꙗ̀ чл҃ве́кь
89: ҆и покло́ни́ го ст҃омꙋ ми́не
90: ҆áлѝ не дáде блю́до що бе́ше ҆ѡбре́кль ст҃о́мꙋ
91: защо̀ бе́ше по хꙋ́баво ѿ него́во то
92: ҆и дойде вре́ме да го́тви ҆ѡбедь гд͒нꙋ
93: ҆и ви́де блю́до то ст҃омꙋ ҆ꙗко хꙋ́баво
94: ҆и рече на слꙋга та си да тꙋри гозбꙋ на то́ва блюдо щото го̀ бе́ше ҆ѡбре́кль ст҃о́мꙋ ми́не ҆и като бе́ше по хꙋбáво ҆и не досвиде́ мꙋ се да го̀ дадѐ
95: ҆и тꙋри слꙋгà ꙋ блюдо то го́збꙋ
96: ҆и ꙋ дрꙋги пани́ци насипà мно́го ҆ꙗ́стиꙗ
97: ҆и ѡбедꙋвáхꙋ
98: и истреби́хꙋ трáпезꙋ,
99: ҆и ꙋзе слꙋгà пани́ци те ҆и блю́до то
100: ҆и ѿидѐ нá край море да гѝ ми́е
101: ҆и като̀ ми́еше блю́до то ст҃о́мꙋ ҆и нещо напáде на слꙋгꙋ̀
102: ҆и поче да дре́ме
103: ҆и еди́нь мꙋ́жь ҆ѡчи́весно ҆из море́ то ҆ѿ͛внꙋ из рꙋкꙋ слꙋгѝ блюдо то сре́брено
104: ҆и ҆ѡтидѐ
105: тоги́зи ҆ѡнаꙗ слꙋга почѐ да трепе́ре
106: ҆ꙋплаши се злѐ ѿ гдра свое́го
107: ҆и пꙋ́щи се по блюдо то ꙋ море́ тѡ
108: товà видѐ гд͒инь неговь
109: ҆и сась голе́мь глáсь ҆и жáл͛но дꙋ́маше
110: ѡͯ гор͛ко ме́не сиромáхꙋ
111: ꙗ́ко досвиде́ ми се Prolog: jako porevnovaxъ bljudu s-tago
112: ҆и не дáдохь блю́до сре́бено ст҃омꙋ мине
113: ҆и погꙋбихь рáба мое́го.
114: но те́бе се мо́ли́мь гд͒и бж҃е мо́й
115: що с͛мь ҆ѡбрекль дá дадем
116: токо да найдемь тело́ то рáбꙋ мое́мꙋ
117: ҆и да дадемь ꙋго́дникꙋ твое́мꙋ ми́не блю́до то сребре́но що го̀ немꙋ ҆ѡбре́кохь
118: и́ли като се е загꙋби́ло ꙋ мо́ре ценꙋ̀ ҆áспри да мꙋ подáмь за не́го
119: ҆и ҆изле́зе ҆ѡнáй гд͒арь
120: тá призи́ра вос крáй море
121: би́стро гле́да дано́ би не́где виде́ль рáба сво҆его да го е мо́ре не́где ҆исплавило да го̀ нáйде та да го̀ ꙋ зе́млю погребѐ
122: ҆и като ходеше ҆ѡнай гд͒арь по крáй море та трáжеше рáба свое́го
123: сакаше да го̀ найде ꙋдаве́нь мрьт͛вь
124: ҆и коги погледа ҆и виде рáба свое́го
125: изьлáзи ҆из море то
126: ҆и блю́до то но́си ꙋ рꙋкꙋ
127: ҆и кать виде гд͒инь слꙋгꙋ свою̀ зачꙋди́ се
128: ҆и викнꙋ коли́ко мо́же
129: ї ҆изл҆езохꙋ много людїе
130: ҆и видохꙋ слꙋ́гꙋ че йде ҆и носи блю́до ҆ꙋ рꙋкꙋ
131: ҆и ѡни́ се ꙋдиви́хꙋ свѝ
132: ҆и бл҃годáрехꙋ ҆и славехꙋ бг҃а
133: ҆и питахꙋ сви́ те лꙋ́ге ѡ́ногова рáба да ви́дꙋть какво́ е сатво́риль
134: ҆исказа ҆имь рáбь по ре́дꙋ
135: ҆и ре́че
136: коги́ се, ври́нꙋхь ꙋ море́ то ҆á еди́нь мом͛кь ҆ꙗ́кѡ хꙋбавь на ли́це ҆и дрꙋ́ги ҆още дво́йца та ме води́хꙋ по мо́ре́ то вче́ра ҆и дне́ска ҆и до то҆ꙗ́ чáсь догде́ ме ҆изве́дохꙋ пáки на сꙋхо
137: тоги́ва гд͒инь ф҆áнꙋ рáба зá рꙋкꙋ
138: ҆и ꙋзе сре́брено блю́до
139: ҆и ҆ѿидѐ ꙋ цр҃квꙋ ст҃аго мч҃нка ми́ни
140: ҆и поклони́хꙋ се; ст҃о́мꙋ ҆о́бразꙋ
141: ҆и ҆ѡстави́хꙋ блю́до
142: ҆и ѿ҆идохꙋ си
143: ҆и славехꙋ бг҃а ҆и ꙋгодника хр͒то́ва ми́нꙋ
144: но ҆и дрꙋга не́коꙗ чꙋдесà да вѝ скáжемь; хр͒тиáни за ст҃аго мч҃ника ми́нꙋ добрѐ да разꙋме́ете:
145: И еднà же́на ҆иде́ше ꙋ цр҃квꙋ све́то́мꙋ ми́не да мꙋ се покло́ни на прáзникь
146: ҆и ѿ дале́ко ҆иде́ше
147: ҆и брь́за по скоро да дойде.
148: и еди́нь безꙋ́мень чл҃векь сти́гнꙋ ҆о́нꙋю же́нꙋ
149: ҆и сакаше дá ю̀ насилꙋ́ва на пꙋ́ть
150: ҆и фанꙋ ю
151: ҆и поче да ю гово́ри не потре́бно
152: ҆á онáꙗ женà ст҃аго ми́нꙋ на по́мощь призова, Prolog: ona že na pomoštь s-tago prizvavši, i ne prezrě ju s-tyi: no i silьnika oskorbivъ, ženu nevreždenu soxrani
153: ҆и дꙋмаше
154: ст҃че ҆избави́ ме ѿ того́ва не смисле́наго мꙋ́жа
155: по коѐ де́ло да ме́не ҆ѡскврьни́ть то́ꙗ бездꙋ́шникь
156: и ҆избавї ю ст҃и ми́на
157: не досе́гнꙋ се ҆о́нꙗ мꙋ́жь до ню̀
158: ҆и като го бе́ше ҆издꙋль диáволь та бе́ше фанꙋль ҆о́нꙋю женꙋ̀ да ю̀ насилꙋва
159: ҆и врьзал͛ си бе́ше ко́нꙗ за свою̀ де́снꙋ но́гꙋ
160: ҆и нападе на женꙋ́ тꙋ
161: ҆á
ко́нꙗ мꙋ се раскáча The ending could be interpreted as an article, when the word is not a subject or predicate.
162: ҆и полꙋдѐ
163: ҆и ри́таше гд͒на своего̀
164: ҆и влáчеше го по землю стрáшно
165: ҆и хáпеше го
166: ҆и све мꙋ снáгꙋ сьдра
167: ҆и ҆очи мꙋ на мал͛ко не испаднáхꙋ
168: ҆и много чл҃ве́ци конꙗ̀ прети́чахꙋ дано́ би го ꙋловили да ҆избáвать чл҃века того ѿ конꙗ́ того да го̀ не ꙋмо́ри
169: ҆и ни́кой не можѐ да го зáпре догдѐ не отидѐ сам͛ сѝ ко́нꙗ при цр҃квꙋ ст҃аго ми́ни
170: ҆и чл҃века то́го завле́че при цр҃ква та
171: и сась по́мощь ст҃аго ми́ни ꙋкроти се кон[ꙗ]
172: и стáнꙋ кро́токь като ҆ꙗ́гне
173: ҆и сабрá се мно́го наро́дь да гле́да чꙋдо
174: ҆и ѿврьзахꙋ ҆ѡногова:. чл҃века ѿ конꙗ́ того
175: ҆и ҆ѡнь се бе́ше ѕлѐ ꙋплашил
176: ҆и ҆ѿиде ꙋ цр҃квꙋ
177: ҆и припаде при́ ҆иконꙋ ст҃мꙋ мч҃никꙋ ми́не
178: ҆и рече
179: ѡͯ ми́ли бж҃е що стори́хь ꙗ товà ѕло
180: ҆и мо́леше се ст҃омꙋ ми́не
181: ҆и дꙋ-маше
182: да не поми́сли дрꙋ́ги не́кой чл҃векь зá тако́во ѕло безꙋмїе
183: да сто́ри като ҆ꙗ́ ҆ѡ́каꙗ́нй
184: ҆и самь себе предáль бехь коню̀ да ме ҆ꙋмори
185: но сась по́мощь ст҃аго мини ҆избавихь дш҃ꙋ мо́ю
186: тако́ва чꙋдесà твореше ст҃и мꙋченикь ми́на
187: ҆и до се́ле то́й тво́ри чꙋ́десà .:.
188: ҆и дрꙋ́го чꙋ́до да скáжемь вáмь хр͒тиꙗни за некоего чл҃ве́ка
189: послꙋ́шаите коли́ко бе́ше чꙋдотво́рець ст҃и вели́комч҃никь: ми́на .:.
190: Имаше ҆едно̀ вре́ме ҆еди́нь чл҃век сáсь две́ те:. но́зе хро́мь ҆и една женà сáсь ҆ези́кь не́ма
191: и не мо́жеше да дꙋ́ма
192: ҆и ѿидо́хꙋ ꙋ цр҃кꙋ ст҃омꙋ м[и]не за исцеле́нїе да сѐ покло́нать ст҃омꙋ; ҆и да мꙋ се помо́лать дано̀ би ги ҆ѡздрáлвиль
193: защо бе́ше ст҃и мч҃никь ми́на чꙋдотво́рець,
194: ҆и много людїе ҆исцел͛ваше
195: та ѡздрáвлꙗхꙋ ѿ свекакви бо́лести
196: когѝ би пре́зь ҆о́нáꙗ҆ нощ ле́гнꙋ ҆о́нꙗ хро́мь чл҃векь да спѝ
197: ҆и ле́гнꙋ нема та женà ҆и ѡна да спѝ
198: ҆и поспáхꙋ сви те чл҃ве́ци що бе́хꙋ тáмо
199: ҆и дойде ҆ꙋ полꙋ́нощь ст҃и мч҃никь ми́на
200: ҆и ꙗ́ви се нá сьнь ҆ѡчи́весно ҆о́номꙋ́ва хромомꙋ чл҃ве́кꙋ
201: ҆и ре́че мꙋ
202: при́лази млькомь при не́мꙋ тꙋ же́нꙋ Prolog: prilězi molkomъ
203: ҆и фанї ю за но́гꙋ
204: та да ҆ѡздрáвешь
205: ҆á не́мꙋ като̀ досрáмѐ ҆и не може да претрьпѝ
206: но ре́че
207: ст҃че ми́но ти ме́не кꙋр͛вáрина нари́чашь
208: та ми такáва дꙋма дꙋ́машь
209: ҆á ст҃е́ць бж҃їй двáжди трижди ре́че мꙋ
210: ҆áко това не сто́ришь не ще́шь да полꙋ́чишь ҆исцеле́нїе
211: ҆и като мꙋ ре́че ст҃и ми́на тáꙗ дꙋма ҆и ѡнь при́лази мль́комь
212: ҆и фанꙋ не́мꙋю женꙋ̀ зá ногꙋ
213: и ѡнá се разбꙋди
214: ҆и протегнꙋ се
215: ҆и ѿврьзлю се ҆ꙗ́зи́кь
216: и фанꙋ да ѱꙋва ҆ѡного́ва хромцà
217: ҆и хромець се ҆ꙋплáши
218: ҆и ѿ стрáхь скочи
219: та побе́же
220: ҆и нозе́ те мꙋ ҆оздраве́хꙋ каквото сї е би́ль здрáвь ҆и на предь
221: ҆á женá та сась ꙗзи́кь ҆ꙗ́сно̀ продꙋма като̀ бе́ше не́ма
222: ҆и з божїемь повеле́нїемь ҆и сась по́мощь ст҃аго ми́нꙋ ҆и ѡнà. продꙋмà
223: ҆и разꙋме́хꙋ ҆и двá та ҆исцеле́нїе ст҃аго мч҃ника ми́нꙋ
224: ҆и мно́го наро́дь се почꙋди з҆á тїꙗ двà чл҃века какво̀ ҆исцеле́хꙋ
225: ҆и прослави́хꙋ бг҃а ҆и ст҃аго мч҃ника ми́нꙋ;
226: ♣ ѡ͒ бл҃гослове́ни хр͒ти҆áни послꙋ́шаите ѡ͒ще мáлко да покажемь вамь ҆и дрꙋ-га чꙋдеса преслáвна за ꙋгодника хр͒то́ва мч҃ни́ка ми́нꙋ picture: A head with a cap
227: ҆имáше некой замáнь ҆еди́нь ҆евре́инь
228: та и́маше любо́вь сась ҆едно́го; хр͒тиáнїна
229: та го̀ чт͒о гоще́ваше ҆и поеше
230: ҆и ҆ꙗ́ко го ҆ѡби́чеше
231: ҆и пойде ҆о́нꙗ хр͒тиáнинь на дрꙋгꙋ зе́млю да печáли
232: ҆и рече хр͒тиáнинь
҆евре́[...] As the ending cannot be read, the word could have been a vocative of the next sentence too.
233: подáй ми неколи́ко жльти́ци
234: че ще́мь да ҆идемь на дале́кь да печáлимь
235: па коги си до́йдем ҆á щем͛ ти ги врьнꙋ̀
236: ҆и евреин͛ мꙋ дáде злáтница мло́го
237: ҆и по́сле мꙋ дáде ҆единь ков͛че́жець сáсь трѝ хи́лꙗди жльти́ци
238: ҆и ѿидѐ
239: ҆и мно́го вре́ме се́де хр͒тианїнь тáмо гдето̀ бе́ше ҆ѿиш͛ль
240: ҆и поми́сли на срдце своѐ да сѐ ѿречѐ какво не ѐ ҆ꙋзе́ль ѕлáто ѿ ҆евре́йна
241: ҆и ми́нꙋ некол͛ко вре́ме
242: ҆и дойдѐ хр͒ти́ӑнїнь
243: ҆и еврейно ҆ѡтидѐ
244: ҆и посакá си жльти́ци те що ѐ дáль на заемь хр͒тиӑнинꙋ
245: ҆и хр͒тианїнь ре́че
246: ҆ꙗ́ товà не знáемь
247: що тѝ сáкашь ѿ ме́не Technically, the sentence could also be interpreted as a relative clause of the previous one: 'I have no idea about what you want from me.'
248: ҆ꙗ́ товà, не́ смь ни чꙋль ни виде́ль
249: ҆á евре́инь станꙋ; гри́жень
250: ҆и ҆ѡстави се
251: некол͛ко дни не дꙋмà: ни́що
252: ҆и пáки ҆ѿидѐ ҆евре́инь
253: ҆и ре́че хр͒ти҆анинꙋ
254: брáте товà ѕлáто когѝ ҆ꙗ те́бе: дáдохь ни́кой не видѐ
255: ть́кмо кле́тва ще да ҆ѡпрáви щото̀ сáкамь ѿ те́бе
256: нело да йдеме ꙋ цр҃квꙋ ст҃аго † ми́ни
257: ҆и ҆ѿидо́х The final letter (a u would be expected from the context) is possibly struck - the x is written in line with the rest.
258: ҆и сложи́хꙋ се ҆и дво́йца та пре́дь ҆иконꙋ ст҃аго
259: ҆и закле́хꙋ се
260: ҆евре́инь ре́че
261: ҆ꙗ́ тебе дáдохь злато на зáемь ко́вчаже́ць пль́нь сáсь три хи́лꙗди жльти́ци
262: ҆á хр͒тиӑнїнь кáже
263: ꙗ не смь ҆ꙋзе́ль ѿ те́бе ни́какви жльти́ци
264: закле́ха се
265: ҆и изле́зохꙋ ҆изь цр҃квꙋ
266: ҆и вáседнáхꙋ на сво́й ко́нѝ
267: ҆и поидо́ша си
268: ҆á хр͒тианїнов ко́нь като̀ бе́сень скáчаше
269: ҆и ꙋ́здꙋ хáпеше горго
270: ҆и гд͒инꙋ сво́емꙋ самрьть покáзваше
271: ҆и фрь́ли го нá землю
272: ҆и не ви́де какво ще́ше да го раси́пе ко́нь нá землю̀;
273: ҆и като го̀ фрь́ли ко́нꙗ нá земи ҆испаде мꙋ из пазꙋха прь́стень ҆и ключь ҆и ке́сиа сáсь една ли́тра ѕлáто
274: ҆и паки васе́доша на ко́ни свои
275: ҆идехꙋ по пꙋ́ть с҆áсь ҆евре́ина
276: ҆á хр͒тианїно ҆ꙗ́-дꙋ́ва
277: сте́нꙗ ҆изь дльбо́ко
278: ҆и боле́ше го като го бе́ше ꙋбиль ко́нꙗ
279: ҆и ҆ѡбрьнꙋ́ се хр͒тиӑнинь,
280: ҆и ре́че
281: дрꙋ́же ҆етѐ товà ме́сто ҆ꙗ́ко ҆ꙋго́днѡ:
282: да сасе́днеме да еде́ме хле́бь
283: ҆и саседнáхꙋ
284: ҆и пꙋщи́хꙋ ко́ни
285: ҆и фанáхꙋ да ҆едꙋть хле́бь
286: ҆и по малко не́що видѐ хр͒тиӑнїнь пристáвина [си́] сво́҅его
[че сас по пꙋть ѡ дома са] [сего прати гос͒дрца ключь] че сто́й ҆и дрьжи ҆ꙋ еднà рꙋ́ка ҆евреиновь ко́вьче́гь ҆á ꙋ дрꙋгꙋ рꙋкꙋ дрьжѝ прь́стень ҆и клю́чь що бе́ше ҆испáдло ҆изь пáзꙋхꙋ хр͒ти҆áнинꙋ коги́ го фрь́ли ко́нꙗ нá земи Written in cursive over the first line, the meaning is somewhat unclear.
287: видѐ товà хр͒ти҆а-нинь
288: и ҆ꙋплаши се
289: ҆и ре́че при́стáвинꙋ
290: що ѐ товà
291: ҆á пристáвинь [сї] ре́че
292: ҆ѡ гд͒не мо́й стрáшень ҆един мꙋ́жь на конꙗ̀ до́йде при́ гд͒ар͛кꙋ мою
293: ҆и да-де й клю́чь ҆и прь́стень
294: ҆и ре́че и
295: ско́ро зáпратѝ ҆евре́инꙋ ков͛чегь да нѐ ꙋпáдне ҆ꙋ бедꙋ̀ мꙋжь: тво́й
296: ҆и ме́не товà дáде гд͒рка мо́ꙗ̀ да до́несе́мь те́бе
297: ҆Євре́йнь видѐ товà
298: ҆ꙋди́ви се
299: ҆и ре́че
300: фáла бг҃ꙋ
301: каква би тáꙗ чꙋдесà
302: ҆и зарáдва се
303: ҆и врьнáхꙋ се сáсь хр͒тиӑнина ꙋ цр҃квꙋ ст҃о́мꙋ ми́не
304: ҆и поклони́ се ҆евре́инь до земли
305: ҆и сáкаше да сѐ покр͒ти на ве́рꙋ хри́стиан͛скꙋ по тако́ваго рáди чꙋдесà
306: защо ҆и сáмь ви́де ҆евре́ино каквà ве́ра ҆имать; хр͒ти҅ани хꙋбава ҆и ст҃ци хр͒тиáн͛ски творат чꙋдеса
307: ҆и евреи́но се покр͒тѝ во́ йме дх҃а ст҃аго
308: хр͒тианинь молеше се ст҃омꙋ да мꙋ ҆ѡпро́сти що се е заклель ҆и що бе́хꙋ бг҃ꙋ ҆еди́номꙋ согре-шили́
309: ҆и сась по́мощь ст҃омꙋ мине при́҆ꙗхꙋ проще́нїе
310: ҆и ҆ѿидо́хꙋ си ва сво́й домь
311: ҆и слáвехꙋ бг҃а ҆и ст҃аго мч҃ника хр͒то́ва ми́нꙋ
312: То́мꙋ же слáва, ҆и чт͒ь, ҆и поклоненїе ҆о́ц҃ꙋ, ҆и сн҃ꙋ ҆и ст҃о́мꙋ, дх҃ꙋ, ны́нѣ̀, ҆и при́сно, ҆и во ве́ки ве́ков,
313: ҆áмин: