034 o device riѱimie 282f
source

1: [ст҃аꙗ мч҃ца риѱи́миа]
[♣] picture: St. Hripsime
2: === Сказáнїе за ст҃ꙋю мч҃ени́цꙋ риѱи́мꙋ млдꙋ девцꙋ
3: Д҆иоклйтиáнь ц҆арь едно̀ вре́ме зáпрати ꙋ р҆имскꙋ зе́млю слꙋгѝ него́ви да мꙋ найдат не́кою хꙋ́бавꙋ дв҃цꙋ белоли́чнꙋ ҆и при́личнꙋ да се же́ни
4: ҆и ҆ѿидо́ха слꙋги́ те ꙋ ар͛ме́нски град Prolog: Poslannii že vъ preděly armenskię, priidoša vo gradъ ramexъ...
5: ҆и попитáхꙋ сáмь тáмь
6: ҆и ни́где ймь не харе́ѯа
7: ҆á ҆ѡнѝ ҆ѿидо́ха ꙋ дрꙋ́ги грáдь
8: зове́ше се
ромен Romexъ in Prologue. In some versions, Diocletians servants find Hripsime in Rome.
9: тáмо ҆имаше мн͒тирь же́нски
10: ҆имáше дв҃и́ци три́ де́сеть ҆и двѐ
11: та седе́хꙋ ꙋ мн͒ти́ро̀
12: та сѝ чꙋвáхꙋ дш҃ꙋ
13: ҆а по ди́авол͛скꙋ во́лю дойдо́хꙋ ти́а прокле́ти слꙋги цр҃ви ꙋ т҆оꙗ́ мн͒трь дето бехꙋ дв҃ци те
14: ҆и реко́ха на стáрꙋ женꙋ̀ що ймь бе́ше ҆игꙋ́мена
15: ҆иди приведѝ деви́ци те тво́й да ви́ди́ме ко҆ꙗ̀ е ꙋго́дна ҆и прили́чна да ю̀ во́диме цр҃ꙋ дио̆клити́анꙋ ѕа женà да бꙋде́ цр҃ца,
16: ҆и видо́хꙋ ри́ѱи́мꙋ деви́цꙋ
17: ҆и кáто ю̀ видо́хꙋ ҆á ѡнї ю написáхꙋ хꙋбо́ст та ҆и при́лика та на хрьти́ю
18: ҆и зане́соха хр҃ьти҆ꙗ́ та прѝ цр҃а
19: ҆á и́гꙋменá бегà сáсь дв҃ци́ те ꙋ дрꙋ́ги грáдь
20: ҆и коги, па до́йдоха ҆ониꙗ слꙋгѝ да заведꙋ́ть ри́ѱимꙋ
21: ҆и не найдоха ю тáмо
22: че бе́ше бегáла дано би ю не нáшли
23: ҆á ди҅оклити́ань рáзьра че е бегáла ри́ѱи́ма ꙋ дрꙋ́ги грáдь Not in Prolog: Ne obrětъ že dioklitianъ ripsimii, posla kъ tѵridatu, jako byti vъ velicei ljubvi ima: ašte obręštetъ ripsimiju, da posletъ emu na brakъ.
24: ҆á ҆ѡнь ҆и тáмо ҆ѿиде.
25: ҆и найде ю
26: ҆и сáкаше́ да ю̀ ҆ѡблежѝ на товà место̀ де́то ю̀ найде In Prolog, it is Trdat (Tѵridatъ), who attempts to seize Hripsime.
27: ҆á ҆ѡнá се потáйно бг҃ꙋ по́моли
28: ҆и сáсь повеле́нїе бж҃їе не можѐ бе́сь да ҆ѡблежѝ риѱи́мꙋ
29: ҆и не може ни́какь сáсь; си́лꙋ да ю̀ приведѐ за женꙋ̀ при се́бе
30: нело ре́че ҆игꙋ́мени ди́оклитиӑнь цр҃ь
31: ҆игꙋмено ҆иди́ све́сти риѱи́мꙋ да дойде по ме́не да мѝ бꙋде женà
32: прьви́нь да ю̀ го́димь ҆и дарꙋ́вамь сáсь млого злáто
33: па тоги́ва да ю̀ во́димь на до́мь мо́й
34: ҆á стáрица ҆игꙋмена ре́че
35: ѡ͒ цр҃ꙋ безꙋ́мни ти҆ꙗ́ сви́ те дв҃ци цр҃ꙋ нб͒номꙋ ҆ѡбрꙋ́чени сꙋ́ть ҆и го́дени
36: тоги́ва се ѕлѐ ѡсрамѝ цр҃ь Prolog: Posramenъ že byvъ tѵridatъ, posla voiny, da vsę děvy izsěkutъ, ripsimiju že privedutъ kъ nemu.
37: ҆та ре́че на войне да исечꙋть сви́ те дв҃ци ҆á риѱи́мꙋ да мꙋ̀ доведꙋ́ть при не́го
38: ҆и рече риѱи́ма на во́йне те
39: не де́йте погꙋ́би́ти ти́jӑ мо́й, дрꙋ́шки
40: нь ги ҆ѡставе́те
41: ҆á ме́не воде́те прѝ цр҃а вáшего
42: ҆и това казаха во́йне те цр҃ꙋ
43: ҆á деви́ци те ҆останꙋ́ха жи́ви
44: ҆и заве́доха прѝ цр҃а риѱимꙋ
45: ҆и ҆онá го срáмно ꙋкори пре́дь мно́го сьборь
46: ҆á ѡнь се зле расрьди
47: та ре́че ҆ꙗ́зи́кь дá ю ѿре́же
48: ҆и растегнꙋ́ха ю по зе́млю
49: ҆и нажежáхꙋ желе́зо
50: ҆и све́ й, ре́бра ҆изгори́хꙋ
51: ҆и сáсь кре́мене ҆ѡстрѝ тело то и раздроби́хꙋ
52: ҆и ҆ѡчи́ те й ҆избодоха
53: нáй после й главá та й ѿсеко́хꙋ
54: ҆и тело́ то й на парче́та расьсеко́хꙋ
55: ҆и расьфрьгáха го по полꙗ́нꙋ
56: ҆á ҆ѡнїѧ дв҃ци ҆и ꙗгꙋ́мена стáрица ҆ѿидоха да саберꙋть риѱи́ми тело́ то да го̀ погребꙋ́ть ꙋ зе́млю
57: ҆á цр҃ь видѐ
58: ҆и ре́че на сви́ те дв҃ци да ѿде́рать ко́жи те ѿ но́кти до глáвꙋ ҆и да им проре́жать корми́ те ҆и да ҆ймь ҆извле́чꙋть, чре́ва та
59: ҆и ҆ѡще ҆ѡнѝ ж҆иви дихахꙋ
60: ї ѡни им ѿсеко́ша чт͒ни́ те глáви
61: ҆и тако ѝ сви́ те за хр͒та протеглихꙋ мꙋка ҆и страданїе ѿ не ве́рьни прокле́ти прель́стници ҆и бг҃обо́рци ҆и чл҃веко҆ꙋбийци .:.